Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 25.  januara – Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije uputio je danas sa redovnog zasedanja u Briselu snažnu podršku Valentinu Incku, visokom predstavniku i specijalnom predstavniku EU, i pozvao sve strane u Bosni i Hercegovini da poštuju sve njegove odluke i da ne dovode u pitanje njegov autoritet. Ministri su takođe naglasili posvećenost teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH u skladu sa Dejtonskim i Pariskim sporazumom.

Savet je, kako je navedeno u zaključcima ministarskog zasedanja, ponovio punu podršku evropskoj perspektivi BiH. Ministri EU ocenili su da je vojno prisustvo misije Eufora u BiH važan deo sveobuhvatnih napora Evropske unije u podršci političkom procesu koji će doprineti napretku zemlje prema EU na bazi neophodnih reformi. Vojno prisustvo EU u BiH trebalo bi da bude produženo do novembra ove godine.

Prema rečima ministara, odlučujući napredak u BiH, pre svega završetak vojne stabilizacije, postignut je zahvaljujući operaciji Althea kojom je prisustvo Sfora zamenjeno prisustvom Eufora. Savet ministara EU odlučio je da započne civilnu misiju za pružanje podrške (obuka i trening) jačanju lokalnih struktura i kapaciteta. Ministri su istakli posvećenost i obavezu EU da pomogne nastojanja BiH za održavanje sigurnosti i bezbednosti.

Savet je izrazio spremnost EU da u skladu sa situacijom zadrži vojno prisustvo u BiH do novembra ove godine pod mandatom Ujedinjenih nacija i precizirao da će nastavak izvršnog mandata operacije Althea biti produžen u skladu sa Rezolucijom 1895 Saveta bezbednosti UN. Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, koja je danas prvi put učestvovala na sastanku ovog formata, najavila je da će uskoro posetiti BiH zajedno sa diplomatama EU koji dobro poznaju tamošnju situaciju. Ona je napomenula da će pažljivo pratiti događaje u BiH, pre, ali i posle oktobarskih izbora.

Predsedavajući Ministarskog saveta i šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos ocenio je da je Butmirski proces osnova za nastavak razgovora o reformama u BiH.

Pored situacije u BiH, za koju su ministri rekli da će je i ubuduće pažljivo pratiti, šefovi diplomatija država EU bavili su se situacijom na Haitiju, u Avganistanu, Iranu i Jemenu. Pored finansijskog paketa pomoći Haitiju razorenom zemljotresom, EU bi na zahtev UN trebalo da odgovori i slanjem od 1.000 do 1.500 policajaca. Međutim, zbog velikih obaveza angažovanja na Balkanu i u Avganistanu, EU verovatno neće moći da pošalje traženi broj ljudi na Haiti.

Ketrin Ešton nagovestila je mogućnost pojačavanja sankcija prema Iranu. Slično je rekao i švedski ministar Karl Bilt koji je objasnio da će sankcije biti korištene veoma pažljivo. On je istakao da je osnovni cilj privoleti vlasti u Teheranu da sednu za pregovarački sto i razgovaraju o obustavi razvijanja nuklearnog programa, a da sankcije treba iskoristiti ako ti pokušaji budu propali.

Govoreći o Avganistanu, njegov britanski kolega Dejvid Miliband rekao je da nema strategije brzog napuštanja i ocenio da bi razgovori o skorom povlačenju išli naruku talibanima.