Од нашег сталног дописника
Брисел, 25.  јануара – Савет министара спољних послова Европске уније упутио је данас са редовног заседања у Бриселу снажну подршку Валентину Инцку, високом представнику и специјалном представнику ЕУ, и позвао све стране у Босни и Херцеговини да поштују све његове одлуке и да не доводе у питање његов ауторитет. Министри су такође нагласили посвећеност територијалном интегритету и суверенитету БиХ у складу са Дејтонским и Париским споразумом.

Савет је, како је наведено у закључцима министарског заседања, поновио пуну подршку европској перспективи БиХ. Министри ЕУ оценили су да је војно присуство мисије Еуфора у БиХ важан део свеобухватних напора Европске уније у подршци политичком процесу који ће допринети напретку земље према ЕУ на бази неопходних реформи. Војно присуство ЕУ у БиХ требало би да буде продужено до новембра ове године.

Према речима министара, одлучујући напредак у БиХ, пре свега завршетак војне стабилизације, постигнут је захваљујући операцији Алтхеа којом је присуство Сфора замењено присуством Еуфора. Савет министара ЕУ одлучио је да започне цивилну мисију за пружање подршке (обука и тренинг) јачању локалних структура и капацитета. Министри су истакли посвећеност и обавезу ЕУ да помогне настојања БиХ за одржавање сигурности и безбедности.

Савет је изразио спремност ЕУ да у складу са ситуацијом задржи војно присуство у БиХ до новембра ове године под мандатом Уједињених нација и прецизирао да ће наставак извршног мандата операције Алтхеа бити продужен у складу са Резолуцијом 1895 Савета безбедности УН. Кетрин Ештон, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, која је данас први пут учествовала на састанку овог формата, најавила је да ће ускоро посетити БиХ заједно са дипломатама ЕУ који добро познају тамошњу ситуацију. Она је напоменула да ће пажљиво пратити догађаје у БиХ, пре, али и после октобарских избора.

Председавајући Министарског савета и шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос оценио је да је Бутмирски процес основа за наставак разговора о реформама у БиХ.

Поред ситуације у БиХ, за коју су министри рекли да ће је и убудуће пажљиво пратити, шефови дипломатија држава ЕУ бавили су се ситуацијом на Хаитију, у Авганистану, Ирану и Јемену. Поред финансијског пакета помоћи Хаитију разореном земљотресом, ЕУ би на захтев УН требало да одговори и слањем од 1.000 до 1.500 полицајаца. Међутим, због великих обавеза ангажовања на Балкану и у Авганистану, ЕУ вероватно неће моћи да пошаље тражени број људи на Хаити.

Кетрин Ештон наговестила је могућност појачавања санкција према Ирану. Слично је рекао и шведски министар Карл Билт који је објаснио да ће санкције бити кориштене веома пажљиво. Он је истакао да је основни циљ приволети власти у Техерану да седну за преговарачки сто и разговарају о обустави развијања нуклеарног програма, а да санкције треба искористити ако ти покушаји буду пропали.

Говорећи о Авганистану, његов британски колега Дејвид Милибанд рекао је да нема стратегије брзог напуштања и оценио да би разговори о скором повлачењу ишли наруку талибанима.