Према јуче објављеним резултатима истраге немачких покрајинских јавних тужилаштава, у католичким интернатима, гимназијама и културно-уметничким секцијама те земље откривено је више од стотину случајева сексуалног злостављања малолетних штићеника – од стране њихових предавача и васпитача, свештеника.

Да ли је реч, како истичу најоштрији критичари, о пракси систематског превиђања која се деценијама понавља, или о низу неповезаних, појединачних случајева, како црквени органи појашњавају? Пажњу плени чињеница да је такозвани скандал (сексуалне) злоупотребе погодио 18 од 27 немачких бискупија. Брука није мимоишла ни хор црквене гимназије и интерната у Регензбургу „Регензбуршки врапци“ (пандан Хору бечких дечака), чији је дугогодишњи директор био Георг Рацингер, брат Папе Бенедикта XVI...

У бројним коментарима који се у Немачкој ових дана нуде јавности, истиче се да би број жртава, по свој прилици, могао да буде многоструко већи – зид ћутања, за сада, штити починиоце. Међутим, спремност бивших жртава да се идентификују расте. На то указује паралелно са званичним резултатима истраге представљени извештај Друштва бивших ученика (језуитских) интерната: „Седамдесет одсто од укупно 450 наших чланова имало је одговарајуће непријатности у току школовања“, изјавила је минулог петка председавајући друштва Моника Чапек Гинтер.

Пракса сексуалног злостављања малолетних штићеника у католичким школама и колегијумима – такозвани скандал (сексуалне) злоупотребе – није, наравно, типично немачка појава. Слични скандали потресају већ годинама Католичку цркву широм западне Европе. У овом тренутку десетине свештеника, од Ирске, преко Немачке и Холандије, до Аустрије умешане су у случајеве сексуалног злостављања малолетних ученика црквених интерната и чланова омладинских хришћанских друштава.

Холандију, примера ради, ових дана потреса скандал сексуалног злостављања малолетних штићеника у католичком интернату реда салезијанаца... О одговарајућем ирском скандалу својевремено је известила „Политика“ – папа је позвао комплетни сазив тамошњих бискупа на рапорт у Рим. Најзад, на колегијуму одржаном минуле среде у аустријском Санкт Пелтену, сазив бискупа алпске републике констатовао је да је у минулој, 2009. години у тој земљи регистровано 17 случајева сексуалног злостављања малолетника од стране црквених званичника. Нажалост, оштра осуда овакве праксе није уследила због злостављања као таквог – бискупи су нагласили да се сличне појаве морају жигосати и оштро санкционисати, не би ли се спречио даљи „одлив верника из црквеног корита“. (У прошлој години је 53.216 Аустријанаца иступило из Католичке цркве. Као разлог су навели – толеранцију и прикривање сексуалних деликата свештенства над малолетницима.)

Чињеница да (обелодањени) случајеви педофилије у римокатоличким школама већ деценијама периодично потресају светску јавност подстакла је нову дискусију о укидању целибата. Званично, међутим, црква не помишља да уведе овакав регулатив. Можда и зато што би укидање целибата, као таквог, довело у питање оправданост садашње хијерархије са папом на челу. Уместо конкретних решења, дакле, римокатолички званичници траже кривца – на другој страни. Немачки бискуп из Аугзбурга Валтер Микса оптужио је „скандалозни развој савременог друштвеног поимања“ за грехе свештеника: „...Криви су они (политичари и јавне личности) који су допустили настанак и развој сексуалне револуције.“

Милош Казимировић