Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. januara  – Crveni „tojota” karavan, prispeo direktno iz Pakistana, prošao je bez kontrola kroz dve kapije američke baze Čepmen, na kraju aerodromske piste kod varoši Kost u Istočnom Avganistanu, dvadesetk kilometara od granice.

Zaustavio se tek ispred improvizovane zgrade u kojoj je samo jedna soba za sastanke-saslušanja, što je glavni posao u toj bazi, centralnoj stanici operacija CIA koja ovde prikuplja sve što se prikupiti može o operacijama danas američkog neprijatelja broj jedan, Al Kaide. Čovek koji je bio u karavanu, trebalo je da bude kruna devetogodišnjih napora. Jordanski lekar, koji je pre toga godinu dana proveo u džihadističkim krugovima u pakistanskom delu pograničnog područja, koji je dotle posredno dostavljenim informacijama pokazao da je verodostojan, preporučen od proverenog saradnika, takođe Jordanca, nagovestio je da bi, u neposrednom susretu sa glavnim ljudima Centralne američke obaveštajne agencije mogao da im pruži ono za čim su uzaludno tragali godinama: podatke o tome gde se nalazi Ajman al Zavahiri, zamenik Osame bin Ladena.

Na osnovu tih podataka, bespilotna letilica bi isporučila svoju navođenu raketu koja bi Zavahirija likvidirala i time Americi, željnoj da pokaže kako u svom „ratu protiv terora” ipak može nešto da postigne, pružio osećaj da ipak postoji izlaz iz Avganistanskog tunela.

Iz „tojote” je izašao 36-godišnji jordanski lekar Mulal al Balavi, u širokoj islamskoj nošnji i sa turbanom na glavi. Jednu ruku držao je u džepu kaputa. Prišao mu je jedan Amerikanac iz obezbeđenja da bi ga rukama „opipao” i proverio da li je naoružan, kako nalaže procedura. Zatražio je da Balavi izvadi ruku iz džepa.

U tom trenutku sevnuo je kratki bljesak, čulo se jedno „puf”, a potom odjeknula detonacija koja je na hiljade metalnih šrapnela, koje je Balavi imao u eksplozivnom pojasu oko svoga tela, rasula u svim pravcima. Oni su porazbijali stakla, zarili se u zidove – i žive mete.

Ovako je događaj od 30. septembra i pogibiju 7 operativaca CIA, među njima i šefice stanice, opisao današnji „Vašington post”, pozivajući se na upućene izvore, a slične verzije pojavile su se i u drugim ovdašnjim novinama i televizijama. To je događaj koji je, uz nekoliko drugih koji su se zgusnuli u završnici prošle godine, Ameriku podsetio da njen „rat protiv terora” koji je započela još 2001, ni izdaleka nije završen, a da protivnik, Al Kaida, pronalazi nove načine da zadaje neočekivane udarce i nanosi teške gubitke.

Posebnost ove terorističke diverzije je u tome što je izvedena u bazi čija je svrha postojanja da tako nešto spreči. Baza CIA u Kostu, naime, stanica u kojoj su bili operativci sa najviše znanja i iskustva o ljudima i metodama organizacije Osame bin Ladena, održavala je široku mrežu doušnika i marljivo prikupljala sve podatke o njihovim aktivnostima, koji su, između ostalog, korišćeni i za navođenje bespilotnih aviona čije su rakete uspele da likvidiraju nekoliko džihadističkih komandanata nižeg i srednjeg ranga.

Ovoga puta, jordanski lekar je bio najavio nešto mnogo veće, toliko krupno da je o tome centrala CIA obavestila i Belu kuću. Ali umesto velikog ulova, usledila je velika katastrofa. U CIA, kako ovih dana prenose mediji, objašnjavaju da ipak nije reč o njihovom propustu, da su „pravila zanata” poštovana – ali u meri koju omogućavaju uslovi u teškom okruženju. Tako je uverenje da su kapije baze u Kostu pod stalnom prismotrom lokalnih talibana bile razlog zašto važan putnik crvene „tojote” nije pretresen na samom ulazu.

Drugo pravilo kaže da se doušniku ili potencijalnom saradniku najpre mora ukazati izvesna doza poverenja, kako bi se osetio važnim. Takvim su Jordanca sigurno smatrali svi u stanici, pa je otuda zanemareno pravilo da se prvi kontakti uspostavljaju samo po principu „jedan na jedan”.

Sada, kroz svakodnevni pretres na ulazu u Čepmen prolazi i novi šef obezbeđenja baze. Od te naknadne pameti mala je međutim vajda, u poređenju sa gubitkom, u ljudstvu i njihovom znanju, koji je nanela najnovija „živa bomba”.

Ova diverzija, kao i neuspeo pokušaj rušenja aviona iznad Detroita 25. decembra, zatim masakr koji je u kasarni Fort hud izveo vojni psihijatar Nidal Hasan, pokazali su da Al Kaida ima novu strategiju, a da, sa druge strane, Amerika nema još odgovor na nju. Umesto velikih operacija sa više učesnika, koje bi se poredile sa napadom od 11. septembra 2001, Osama bin Laden organizuje diverzije terorista-usamljenika, koji donose povremene žrtve, ali izazivaju veliki strah – i mnogo koštaju.

Najnovije mere bezbednosti na aerodromima posle decembarske neuspele diverzije, koštaće bar milijardu dolara samo za novu opremu. Tome treba pridodati maltretiranje putnika, njihovo pregledanje skenerima koji „digitalno razgolićuju”, kašnjenja u poletanju... A u međuvremenu se otvaraju novi frontovi: posle Avganistana i Pakistana, Al Kaida je teroristički inkubator otvorila i u Jemenu.