Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10. јануара  – Црвени „тојота” караван, приспео директно из Пакистана, прошао је без контрола кроз две капије америчке базе Чепмен, на крају аеродромске писте код вароши Кост у Источном Авганистану, двадесетк километара од границе.

Зауставио се тек испред импровизоване зграде у којој је само једна соба за састанке-саслушања, што је главни посао у тој бази, централној станици операција ЦИА која овде прикупља све што се прикупити може о операцијама данас америчког непријатеља број један, Ал Каиде. Човек који је био у каравану, требало је да буде круна деветогодишњих напора. Јордански лекар, који је пре тога годину дана провео у џихадистичким круговима у пакистанском делу пограничног подручја, који је дотле посредно достављеним информацијама показао да је веродостојан, препоручен од провереног сарадника, такође Јорданца, наговестио је да би, у непосредном сусрету са главним људима Централне америчке обавештајне агенције могао да им пружи оно за чим су узалудно трагали годинама: податке о томе где се налази Ајман ал Завахири, заменик Осаме бин Ладена.

На основу тих података, беспилотна летилица би испоручила своју навођену ракету која би Завахирија ликвидирала и тиме Америци, жељној да покаже како у свом „рату против терора” ипак може нешто да постигне, пружио осећај да ипак постоји излаз из Авганистанског тунела.

Из „тојоте” је изашао 36-годишњи јордански лекар Мулал ал Балави, у широкој исламској ношњи и са турбаном на глави. Једну руку држао је у џепу капута. Пришао му је један Американац из обезбеђења да би га рукама „опипао” и проверио да ли је наоружан, како налаже процедура. Затражио је да Балави извади руку из џепа.

У том тренутку севнуо је кратки бљесак, чуло се једно „пуф”, а потом одјекнула детонација која је на хиљаде металних шрапнела, које је Балави имао у експлозивном појасу око свога тела, расула у свим правцима. Они су поразбијали стакла, зарили се у зидове – и живе мете.

Овако је догађај од 30. септембра и погибију 7 оперативаца ЦИА, међу њима и шефице станице, описао данашњи „Вашингтон пост”, позивајући се на упућене изворе, а сличне верзије појавиле су се и у другим овдашњим новинама и телевизијама. То је догађај који је, уз неколико других који су се згуснули у завршници прошле године, Америку подсетио да њен „рат против терора” који је започела још 2001, ни издалека није завршен, а да противник, Ал Каида, проналази нове начине да задаје неочекиване ударце и наноси тешке губитке.

Посебност ове терористичке диверзије је у томе што је изведена у бази чија је сврха постојања да тако нешто спречи. База ЦИА у Косту, наиме, станица у којој су били оперативци са највише знања и искуства о људима и методама организације Осаме бин Ладена, одржавала је широку мрежу доушника и марљиво прикупљала све податке о њиховим активностима, који су, између осталог, коришћени и за навођење беспилотних авиона чије су ракете успеле да ликвидирају неколико џихадистичких команданата нижег и средњег ранга.

Овога пута, јордански лекар је био најавио нешто много веће, толико крупно да је о томе централа ЦИА обавестила и Белу кућу. Али уместо великог улова, уследила је велика катастрофа. У ЦИА, како ових дана преносе медији, објашњавају да ипак није реч о њиховом пропусту, да су „правила заната” поштована – али у мери коју омогућавају услови у тешком окружењу. Тако је уверење да су капије базе у Косту под сталном присмотром локалних талибана биле разлог зашто важан путник црвене „тојоте” није претресен на самом улазу.

Друго правило каже да се доушнику или потенцијалном сараднику најпре мора указати извесна доза поверења, како би се осетио важним. Таквим су Јорданца сигурно сматрали сви у станици, па је отуда занемарено правило да се први контакти успостављају само по принципу „један на један”.

Сада, кроз свакодневни претрес на улазу у Чепмен пролази и нови шеф обезбеђења базе. Од те накнадне памети мала је међутим вајда, у поређењу са губитком, у људству и њиховом знању, који је нанела најновија „жива бомба”.

Ова диверзија, као и неуспео покушај рушења авиона изнад Детроита 25. децембра, затим масакр који је у касарни Форт худ извео војни психијатар Нидал Хасан, показали су да Ал Каида има нову стратегију, а да, са друге стране, Америка нема још одговор на њу. Уместо великих операција са више учесника, које би се поредиле са нападом од 11. септембра 2001, Осама бин Ладен организује диверзије терориста-усамљеника, који доносе повремене жртве, али изазивају велики страх – и много коштају.

Најновије мере безбедности на аеродромима после децембарске неуспеле диверзије, коштаће бар милијарду долара само за нову опрему. Томе треба придодати малтретирање путника, њихово прегледање скенерима који „дигитално разголићују”, кашњења у полетању... А у међувремену се отварају нови фронтови: после Авганистана и Пакистана, Ал Каида је терористички инкубатор отворила и у Јемену.