Svet
Slovenija utanačila „Južni tok”
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 7. novembra – Slovenački i ruski pregovarači uspešno su okončali pregovore o gradnji gasovoda „Južni tok” kroz Sloveniju, javili su sinoć ljubljanski elektronski mediji. Sada su na potezu ruski i slovenački premijer, Borut Pahor i Vladimir Putin, koji sporazum treba da potpišu uoči fudbalske utakmice za kvalifikacije za Svetski kup između Rusije i Slovenije, 14. novembra u Moskvi.
Pregovori o gradnji dodatne rute „Južnog toka” počeli su između službene Ljubljane i Moskve prošlog proleća, kada je ruska energetska kompanija „Gasprom” pristala da krak trase gasovoda skrene ka Sloveniji. Poslednja sporna pitanja o vlasništvu i poreskim obavezama budućeg zajedničkog preduzeća razrešena su tokom posete slovenačkih predstavnika ruskoj prestonici 22. oktobra.
Tako su, kako nezvanično saznajemo u Ministarstvu privrede, u sporazum unesene odredbe zbog kojih je sad tekst sporazuma prihvatljiviji za Evropsku komisiju koja se protivila slovenačkom aranžmanu sa „Gaspromom”. Ukoliko bi „Gasprom” u budućem zajedničkom preduzeću sa slovenačkom kompanijom „Geoplin plinovodi” imao udeo od 50 odsto ili više, to bi značilo da Slovenija krši pravila Trećeg energetskog paketa koji je u EU stupio na snagu početkom septembra.
Prema rečenoj regulativi koja važi u EU, a kojom je liberalizovano tržište ovim energentom, gasovodna infrastruktura ne sme biti u vlasništvu firmi koje trguju gasom, a uz to je preduzećima iz tzv. trećih država (u konkretnom slučaju – Rusije) zabranjeno vlasništvo gasovoda u državama članicama Evropske unije.
Uprkos novoj regulativi koja ograničava ulazak stranih kompanija koje trguju gasom na teren unije, Sloveniji je bilo veoma stalo da ne propusti već utanačeni krak trase „Južnog toka”, pa su Pahor i Putin tom pitanju, odnosno sporazumu, posvetili dosta pažnje prilikom prvog susreta u poljskom Gdanjsku, početkom septembra. Oba premijera su se tada zauzela za ubrzanje pregovora i da delegacije što brže postignu dogovor.
Gasovod „Južni tok” je zajednički projekat ruskog „Gasproma” i italijanske kompanije „Eni”, a trebalo bi da ga čine dva kraka. Pored kraka iz Rusije, ispod Crnog mora do Bugarske, Srbije, Mađarske i Austrije sa krakom prema Sloveniji i ka Italiji, u Italiju ulazi i drugi krak koji iz Bugarske treba da se „otcepi” ka Grčkoj a onda pod Jadranskim morem stigne u južnu Italiju. Slovenačka štampa danas ističe da će „Južni tok” biti završen do 2015. godine.
Svetlana Vasović-Mekina
Poslednji komentari
Postoji definitivna mogucnost da ako Bugarska zakasni sa procedurama preispitivanja ugovora sa Rusijom, trasa Juznog Toka ce se koncentrirati na "krak" prema Italiji, jer nece imati nikakvih prepreka. Za to je teren vec pripremnjen. Umjesto da se taj krak odvoji u Bugarskoj, puno vise je vjerovatno da ce taj krak iz Turskih teritorijalnih voda ici direktno prema Grckoj, pa onda vec unaprijed predvidjenom trasom do Italije. Krak koji od Bugarske treba ici prema Srbiji, pa onda Madjarskoj i dalje, ce biti kocen na jedan ili drugi nacin. Bugarska, a onda i Vojvodina, mogu postati kamen spoticanja na putu za Austriju, gdje je gasni cvor planiran izvan Beca. Po svemu sudeci, Rusija i Turska su pokretna snaga iza Jermensko-Turskog otvaranja. Ocigledno je da Azerbaijan, Turska i Rusija ne gledaju povoljno na ulogu Gruzije u regionu. Otvaranje Jermenije otvara novi put energenata za Tursku, i s time NABUCO ima buducnost, a i pristup zalihama gasa iz regiona, jedino ako taj konzorcium uzme u obzir komercijalne interese tih drzava. U tom slucaju, naci ce se i investitori, dok za sada NABUCO nema ni jednog komercijanog investitora. Nije jasno na koji nacin bi Bugarska i Rumunija igrale ulogu, jer bi imalo puno vise smisla slijediti postojecu infrastrukturu od Turske prema Grckoj, jer bi to smanjilo troskove. Od Grcke moguce je odvojiti krak preko Makedonije za Srbiju. Sada, kada se je Juzni Tok pomakao potpuno u teritorijalne vode Turske, Bugarska bi se mogla naci bez ikakvog utjecaja. A osobito ako se NABUCo materijalizira preko Azerbaijansko-Jermenske trase, nije logicno da se ne koristi vec postojeci Tursko-Grcki koridor, i da se gradi plinovod prema Bugarskoj. Bugarska bi trebala dobro da prouci znacaj pomicanja trase, koji je potpisan izmedju Rusije, Italije i Turske, i koji slijedi koridor Plavog Toka. U bilo kojem scenariju, dogovor Rusije i Turske mijenja dinamiku Balkanskih energetskih tokova.
Бјанка, свака част.
ko samo malo prati sve sto se desava oko juznog toka i severnog u celom svetu taj ce odmah videti da se slovenija i hrvatska same nude i dodvoravaju rusima pa su cak i njihove vlasti pre samo oko dva meseca dale svoje otvorene ponude rusiji za gradnju kroz njihovu teritoriju odbacujuci pri tom to da su u bas onom nato paktu i u eu koji se protive juznom i severnom toku otvoreno.pa na konsultacije zovu ruske diplomate samo malo ko prati sve je jasno nije potrebno nikakvo tvrdjenje o nekim boljim uslovima i losijim ma koliko nekom bilo krivo zbog toga i koliko ga god to bolelo
