Свет
Словенија утаначила „Јужни ток”
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 7. новембра – Словеначки и руски преговарачи успешно су окончали преговоре о градњи гасовода „Јужни ток” кроз Словенију, јавили су синоћ љубљански електронски медији. Сада су на потезу руски и словеначки премијер, Борут Пахор и Владимир Путин, који споразум треба да потпишу уочи фудбалске утакмице за квалификације за Светски куп између Русије и Словеније, 14. новембра у Москви.
Преговори о градњи додатне руте „Јужног тока” почели су између службене Љубљане и Москве прошлог пролећа, када је руска енергетска компанија „Гаспром” пристала да крак трасе гасовода скрене ка Словенији. Последња спорна питања о власништву и пореским обавезама будућег заједничког предузећа разрешена су током посете словеначких представника руској престоници 22. октобра.
Тако су, како незванично сазнајемо у Министарству привреде, у споразум унесене одредбе због којих је сад текст споразума прихватљивији за Европску комисију која се противила словеначком аранжману са „Гаспромом”. Уколико би „Гаспром” у будућем заједничком предузећу са словеначком компанијом „Геоплин плиноводи” имао удео од 50 одсто или више, то би значило да Словенија крши правила Трећег енергетског пакета који је у ЕУ ступио на снагу почетком септембра.
Према реченој регулативи која важи у ЕУ, а којом је либерализовано тржиште овим енергентом, гасоводна инфраструктура не сме бити у власништву фирми које тргују гасом, а уз то је предузећима из тзв. трећих држава (у конкретном случају – Русије) забрањено власништво гасовода у државама чланицама Европске уније.
Упркос новој регулативи која ограничава улазак страних компанија које тргују гасом на терен уније, Словенији је било веома стало да не пропусти већ утаначени крак трасе „Јужног тока”, па су Пахор и Путин том питању, односно споразуму, посветили доста пажње приликом првог сусрета у пољском Гдањску, почетком септембра. Оба премијера су се тада заузела за убрзање преговора и да делегације што брже постигну договор.
Гасовод „Јужни ток” је заједнички пројекат руског „Гаспрома” и италијанске компаније „Ени”, а требало би да га чине два крака. Поред крака из Русије, испод Црног мора до Бугарске, Србије, Мађарске и Аустрије са краком према Словенији и ка Италији, у Италију улази и други крак који из Бугарске треба да се „отцепи” ка Грчкој а онда под Јадранским морем стигне у јужну Италију. Словеначка штампа данас истиче да ће „Јужни ток” бити завршен до 2015. године.
Светлана Васовић-Мекина
Последњи коментари
Postoji definitivna mogucnost da ako Bugarska zakasni sa procedurama preispitivanja ugovora sa Rusijom, trasa Juznog Toka ce se koncentrirati na "krak" prema Italiji, jer nece imati nikakvih prepreka. Za to je teren vec pripremnjen. Umjesto da se taj krak odvoji u Bugarskoj, puno vise je vjerovatno da ce taj krak iz Turskih teritorijalnih voda ici direktno prema Grckoj, pa onda vec unaprijed predvidjenom trasom do Italije. Krak koji od Bugarske treba ici prema Srbiji, pa onda Madjarskoj i dalje, ce biti kocen na jedan ili drugi nacin. Bugarska, a onda i Vojvodina, mogu postati kamen spoticanja na putu za Austriju, gdje je gasni cvor planiran izvan Beca. Po svemu sudeci, Rusija i Turska su pokretna snaga iza Jermensko-Turskog otvaranja. Ocigledno je da Azerbaijan, Turska i Rusija ne gledaju povoljno na ulogu Gruzije u regionu. Otvaranje Jermenije otvara novi put energenata za Tursku, i s time NABUCO ima buducnost, a i pristup zalihama gasa iz regiona, jedino ako taj konzorcium uzme u obzir komercijalne interese tih drzava. U tom slucaju, naci ce se i investitori, dok za sada NABUCO nema ni jednog komercijanog investitora. Nije jasno na koji nacin bi Bugarska i Rumunija igrale ulogu, jer bi imalo puno vise smisla slijediti postojecu infrastrukturu od Turske prema Grckoj, jer bi to smanjilo troskove. Od Grcke moguce je odvojiti krak preko Makedonije za Srbiju. Sada, kada se je Juzni Tok pomakao potpuno u teritorijalne vode Turske, Bugarska bi se mogla naci bez ikakvog utjecaja. A osobito ako se NABUCo materijalizira preko Azerbaijansko-Jermenske trase, nije logicno da se ne koristi vec postojeci Tursko-Grcki koridor, i da se gradi plinovod prema Bugarskoj. Bugarska bi trebala dobro da prouci znacaj pomicanja trase, koji je potpisan izmedju Rusije, Italije i Turske, i koji slijedi koridor Plavog Toka. U bilo kojem scenariju, dogovor Rusije i Turske mijenja dinamiku Balkanskih energetskih tokova.
Бјанка, свака част.
ko samo malo prati sve sto se desava oko juznog toka i severnog u celom svetu taj ce odmah videti da se slovenija i hrvatska same nude i dodvoravaju rusima pa su cak i njihove vlasti pre samo oko dva meseca dale svoje otvorene ponude rusiji za gradnju kroz njihovu teritoriju odbacujuci pri tom to da su u bas onom nato paktu i u eu koji se protive juznom i severnom toku otvoreno.pa na konsultacije zovu ruske diplomate samo malo ko prati sve je jasno nije potrebno nikakvo tvrdjenje o nekim boljim uslovima i losijim ma koliko nekom bilo krivo zbog toga i koliko ga god to bolelo