И поред свих горких пилула који су им одаслати с оне стране Атлантика, француски социјалисти не одустају од намере да на председничким изборима 2012. смене Николу Саркозија.

Бивши директор Међународног монетарног фонда, најпопуларнији међу социјалистима, најзад је обнародовао да неће ни на који начин учествовати у тој трци.

„Починио сам велику моралну грешку“, рекао је Доминик Строс Кан у недељу увече у емисији коју је пратило рекордних 13 милиона Француза.

„Нанео сам бол својој супрузи и деци, али нисам никад никога силовао нити присиљавао на било какву радњу“, додао је осврћући се на аферу у њујоршком хотелу због које је био ухапшен управо када је био на путу за Француску где је намеравао да обелодани председничку кандидатуру.

После четири месеца судске процедуре, њујоршки тужилац је одустао од оптужнице јер се испоставило да је азиланткиња из Гвинеје била недоследна када је тврдила да ју је ДСК грубо приморао на орални секс. Њихов блиски сусрет десио се, како су адвокати тврдили од почетка, уз обострани пристанак.

За тих четири месеца, колико је трајала америчка правосудна процедура, превише је и за Французе било информација о сексуалним навикама њиховог омиљеног социјалисте. У глави им се завртело од огромних сума које је „најдеснији левичар” потрошио изнајмљујући свој „кућни притвор” на Менхетну, а ни луксузни апартман „Софитела” у коме се десио „морални пад” ДСК није баш по социјалистичким узусима.

Анкете показују да и ослабљени социјалисти могу да победе Саркозија.Франсоа Оланд иМартин Обри, двоје социјалиста који тренутно воде у унутарпартијском надметању за председничког кандидата, по испитивањима су испред актуелног председника и било који од њих би могао да га порази.

Телевизијску дебату у којој се, по узору на америчке обичаје, надметало шест најизгледнијих социјалистичких кандидата, гледало је пет милиона гледалаца. Они ће следећег месеца бити у прилици да се изјасне о томе ко међу социјалистима треба да буде председнички кандидат.

Социјалисти се диче тиме што је њихова дебатапо гледаности далеко превазишла најпопуларнију емисију са француским мајсторима кувања. Имају и чиме, јер Французи своју кухињу и уживања у јелу обично стављају на недодирљиви пиједестал. Времена се, ето, мењају, а са њима и обичаји.

Французи су схватили да је после свега немогуће превидети грех ДСК, али су прихватили његов савет да је „неопходно да на чело земље дођу левичари”. Због тога су у други план гурнули све оне гастрономске специјалитете којима се у кућном притвору чашћавао ојађени социјалиста са својом богатом супругом.