Svet
Španija (ni)je Grčka
Smanjuju se prava radnika, a strah od otkaza uvodi u još veću recesiju
Poslodavci u Španiji ne moraju više da brinu za rentabilnost svog preduzeća. Po novom radnom zakonu, ništa lakše nego dati otkaz nekom od zaposlenih. Umesto dosadašnjih dugotrajnih procedura, sada je praktično dovoljno da se nepoželjnom saopšti: „Nema potrebe da sutra dođeš na posao”.
Vlada desnog centra premijera Marjana Rahoja, koja je pre dva meseca dobila apsolutnu većinu na izborima u Španiji, objašnjava da će se poslodavci lakše odlučivati da zapošljavaju nove ljude, ako znaju da će moći lako i da ih otpuste. Ali stotine hiljada demonstranata koji su proteklog vikenda okupirali šezdesetak gradova u zemlji tvrdi da je „Zakon o reformi politike rada idealan izgovor za banke i velike korporacije da promene život Evropljana”.
Nije samo Španija morala da se odrekne socijalne odgovornosti prema svojim građanima. Širom Evrope najavljuju se ograničenja sindikalnih pa i ljudskih prava, koja, kako se predstavlja, moraju da se povinuju milosti ekonomskog diktata. Ekonomska računica se pri tom pravi po meri poslodavca.
Grčka je, kažu, slučaj za sebe po prekomernim privilegijama radnika. Ali u Portugaliji, Španiji, Italiji... ukidaju preko noći prava koja su važila decenijama, u nekim sredinama još od kraja Drugog svetskog rata. Najčešće pred hitnim zahtevom za stezanje kaiša nije ni prethodila debata o posledicama koje po Evropu mogu imati novi zakoni.
Francuska se, za sada, još ne usuđuje da otvorenije krene sa ukidanjem do sada stečenih radnih prava. Tamo je strogo zabranjeno otpustiti trudnicu, ili bolesnu osobu, ne sme da se pravi diskriminacija među polovima, ni rasama... Za poštovanje svakog od tih manjinskih prava zalažu se i SAD i Velika Britanija, ali fleksibilni ugovori prilikom dobijanja poslova omogućavaju šefovima da „na terenu” pogaze sve što ustavi njihovih zemalja proklamuju.
O strahu koji vlada evropskim zemljama, pred najezdom novih pravila, do sada su govorili sociolozi, psiholozi, filozofi. Ali sada i neka od najvećih imena u ekonomiji upozoravaju da će strah od gubitka posla dovesti do drastičnog smanjenja potrošnje, što će Španiju, na primer, uvesti u još veću recesiju.
Čovek u strahu za svoju egzistenciju postaje paralizovan, kažu stručnjaci. On prestaje da misli svojom glavom, ponaša se kao robot i gubi kreativnost. Svakako mu ne pada na pamet da krene u troškarenje. A još manje da se posveti pronalazaštvu ili da pusti mašti na volju.
„Ne vraćajte se u vreme Čarlsa Dikensa”, upozoravaju pojedini istaknuti sociolozi. Ali Evropa je skrenula na desno, pa uz otkaze pljušte i druge mere – više radnih sati za iste pare, manje neradnih dana, kraće pauze za ručak, kresanje penzija zbog kojih je pre neki mesec italijanska ministarka za socijalna pitanja briznula u plač pred celom zemljom.
Kako i ne bi, kad se dobar deo onoga čime se Evropa decenijama dičila sada pušta niz vodu. Gde su sada dobra vremena, kada je čak i Nikola Sarkozi govorio da u indeks bruto nacionalnog dohotka svake zemlje mora da se nekako uračuna i sreća stanovnika. Francuzi su tada bili znatno srećniji od Amerikanaca, a ovi su bolje stajali. Danas je ta kategorija potpuno zaboravljena. Uz pet miliona nezaposlenih u Španiji, oni koji i dalje imaju posao su zaplašeni i nesrećni.
Poslednji komentari
ako vec tako mislite o meni,molicu lepo,sta mislite o cetrdeset pet miliona spanskih gradjana koji su toj vasoj,finoj vladi rekli-ne!da bude jasno-spanci nisu glasali za pp,nego protiv socijalista...i sta se desilo:oduvali su ih sa politicke scene!ne samo da je psoe izubio izbore,nego im se i partija raspala...ne postoje!toliko su dobri i uspesni bili!
ponavljam-vlada koja je dovela spaniju na niske grane izgubila je izbore katastrofalnim rezultatom...a o lokalnima da i ne govorim!nema i najmanjeg sela u spaniji koje nije skinulo socijaliste sa vlasti!
Spanija je potpisnica kao i sve drzave EU zakona o radnim odnosima koji se ne mogu tek tako menjati na lokalnom nivou tj nivou drzava. Desnicari svuda ne samo u Spaniji prete da ce istupiti ili se odreci pojedinih "paragrfa" tog EU zakona koji im ne odgovarju ali to ne ide lako ili brzo pogotovu se ne moze izmeniti za par meseci. Zato mislim da ovaj tekst ne odrazava pravu sustinu stvari kao i obicno u prevodu originalnog teksta nesto je promaklo prevodiocu i uzeto zdravo za gotovo. Cak i da lokalni spanski politicari proguraju neki zakon to jos uvek ne znaci da npt otusteni radnik ne mozoe da dobije spor pozivajuci se na EU zakon. Sto se tice Spanije neko od komentatora pomenu Spaniju kao uzor balansiranog budzeta neznam odakle taj podatak kada se zna da njihove banke su najvise izlozene toksicnim dugovima i megalomanskom investiranju u nekretnine. Ta industrija je stala jer niko vise ne kupuje te nekretnine prevashodno sto banke ne daju kredite kao pre za to kao i za mnogo sta drugo
Vi izgleda uzivate u volji naroda da najuri sa vlasti socijaliste koji su godinama povecavali plate i privilegije zaposlenih. Za vreme socijalista zarade zaposlenih su povecane za 47 procenata a produktivnost nimalo. Za mene je to jedna demokratska tragedija, jer je narod iskoristio svoje pravo da dovede na vlast one koji ce im ukinuti sve te privilegije uz masovni gubitak posla. Za vreme prosle vlade Spanija je izglasala ustavnu odredbu da moze da se zaduzuje do 60 procenata BNP i oni ce to sprovesti. Spanija je u poslednjih nekoliko godina zajmila pare da isplacuje obaveze prema nezaposlenima. Ako kriza potraje, morace da nastavi da zajmi, ili ce morati da ukine mnoge dosadanje obaveze prema gradjanima. Nisma prorok da znam sta ce da bude. Ali jesam prorok toliko da znam da osveta naroda protiv vlade koja nije ispunila nerealna ocekivanja, na kraju se vrati kao bumerang narodu. Tako ce biti i u Srbiji.