Први пут у историји МИ-6, дугој сто једну годину, шеф британске тајне обавештајне службе одржао је јавни говор. Ни мање ни више, овај преседан се одиграо пред публиком у којој су били уредници угледних британских медија, а све под будним оком телевизијских камера.

Први човек МИ-6 сер Џон Сојерс (55) одржао је јуче говор пред члановима Друштва уредника медијских организација, у седишту Ројтерса у Лондону, чиме је допринео да се британска тајна шпијунска служба додатно отвори према јавности, будући да до 1992. године званично нико није ни признавао њено постојање.

Сојерсов јавни иступ привукао је велику пажњу британских и међународних медија, не само због тога што је први у историји, већ и зато што је био усмерен на улогу шпијуна и обавештајних служби у савременом свету.

Истичући да је „ширење нуклеарног, хемијског и биолошког наоружања на земље као што је Иран”, према његовом мишљењу, „много већа опасност од међународног тероризма”, Сојерс се заложио за коришћење „обавештајног приступа” у спречавању ширења атомског оружја.

„Заустављање нуклеарне пролиферације не може се остварити искључиво конвенционалном дипломатијом. Неопходне су нам обавештајно предвођене операције како бисмо отежали земљама као што је Иран да развију нуклеарно оружје”, рекао је Сојерс, који је пре именовања за шефа МИ-6 годинама био дипломата, између осталог и амбасадор Велике Британије при Уједињеним нацијама.

Шеф МИ-6 је, ипак, рекао да би терористи могли поново напасти Запад и проузроковати велике људске жртве, додајући да Ал Каида вероватно неће успети да испуни своје циљеве – слабљење западних сила и рушење умерених арапских влада.

Објашњавајући да претња „исламског тероризма” неће скоро нестати, шеф МИ-6 је истакао да су случајеви злостављања осумњичених за тероризам у тајним затворима били „нелегални и недопустиви”, али да британска обавештајна служба није у њима учествовала. Он је отворено признао да су постојали велики недостаци у раду служби пре 11. септембра 2001. године и пре 2003. године, када је почела инвазија на Ирак.

Када је прошле године именован за првог шпијуна Уједињеног Краљевства, британска влада је осим података о Сојерсовој богатој каријери дипломате додала и да се он „враћа у МИ-6” иако у његовој званичној биографији никад није наведен ангажман у овој служби. Сојерс данас, очигледно, покушава да са врха МИ-6 промовише борбу против глобалних претњи и то на основу комбиновања дипломатских и обавештајних техника, којима је веома вичан.

„Тајновитост није ружна реч. Тајновитост не служи да се нешто сакрије. Тајновитост игра кључну улогу у одржавању Британије безбедном”, рекао је Сојерс, додајући да „тајне организације морају да остану тајне, иако понекад покажемо и јавно лице”, као што је он то учинио јуче.

Према његовим речима, уколико њихове тајне операције и методе постану јавне, оне неће функционисати, а агенти неће хтети да одају тајне уколико не буду могли да верују у своју тајност.

Сојерс, или како га скраћено зову „Си” (од првог слова енглеске речи „chief”, то јест „шеф”), био је у каријери политички директор Форин офиса, у дипломатској служби у Јемену, Сирији и Јужној Африци, а од 1999. до 2001. био је саветник Тонија Блера задужен за Косово. Осим тога, учествовао је у креирању британске политике према Ирану, Ираку, Авганистану и Балкану.

На чело тајне службе, у којој се писма и документа традиционално потписују зеленим мастилом пре слања краљици и министарствима, Сојерс је дошао у тренутку кад је дошло до драстичног смањења особља у МИ-6, што је натерало службу и на веће коришћење нових технологија. Тако је МИ-6 почео чак да води јавне кампање за регрутовање припадника националних мањина како би се отарасио имиџа агенције састављене превасходно од белаца, који се труде да личе на Џејмса Бонда.

Осим тога, британска тајна обавештајна служба данас има и свој веб-сајт, а у медијима објављује огласе у којима позива потенцијалне младе кадрове да јој се придруже.

Међутим, први човек МИ-6 прошле године је дошао у жижу јавности и по несвакидашњем безбедносном пропусту његове супруге Шери, која је на свом профилу на „Фејсбуку” објавила породичне фотографије, податке где Сојерсови станују и летују, као и ко су им пријатељи и рођаци.

Када је то објавио таблоид „Сандеј он мејл”, фотографије и информације су брзо уклоњене, али се претраживањем интернета и данас могу наћи полунаге фотографије првог краљичиног шпијуна.

Н. Радичевић