Заокрет у руско-америчкој шпијунској афери која од минуле недеље плени пажњу јавности: амерички дневник „Њујорк тајмс“ и британска радио телевизија Би-Би-Си подударно су известили – десетини руских агената ухапшених у САД, и обавештајном куриру Москве заточеном на Кипру, требало би да буде дозвољено да се врате у Русију. У етапама.

Уместо пред амерички суд, први агенти би већ предстојећег викенда требало да стигну у Москву. Заузврат, Русија је понудила да ослободи „неколицину“ америчких и британских шпијуна. Међу њима се, на првом месту, помиње руски научник Игор Сутјагин, стручњак за нуклеарно наоружање, осуђен у Русији на петнаест година робије због – одавања војних тајни обавештајним службама Пентагона.

Према поверљивим информацијама из Беча, формулација америчког и британског медија „требало би“ није актуелна. Како је „Политика“ сазнала у окружењу уставобранитеља, прва фаза размене требало је да буде реализована јуче, а место размене била је аустријска престоница, у поподневним часовима. На бечком аеродрому Швехат очекивани су поменути научник Сутјагин и бивши пуковник руске војне обавештајне службе Сергеј Скрипал, осуђен на тринаест година робије због шпијунаже за британски МИ-6. (Исказ „Политикиног“ извора демантовао је портпарол Министарства унутрашњих послова Аустрије Рудолф Голија, у разговору са аустријском новинском агенцијом АПА, чији је садржај пренео и Танјуг. У потоњем телефонском разговору са „Политиком“, међутим, Голија је рекао да је погрешно интерпретиран: „Ниједном речју нисам оспорио наводе о предстојећој размени агената у Бечу... Изјавио сам да ми, у министарству, немамо одговарајућих информација.”)

Цитирани западни медији истичу, без ближег појашњења, да актуелна  размена шпијуна, односно агената, представља најмасовнију акцију те врсте у минуле две и по деценије. (Једанаестог јуна 1985. године, на граничном мосту Глиникер, између Источног и Западног Берлина, размењено је 25 агената.) Овога пута, уз поменуте руске шпијуне, недавно ухапшене у САД, пут Москве требало је да крене и неколико десетина руских агената, ухапшених у Британији између 1990. и 2004. године: њих је одао, или, прецизније, продао њихов некадашњи претпостављени пуковник Сергеј Скрипал.

Инсистирање Американаца и Британаца да управо два поменута шпијуна – Сутјагин и Скрипал – буду размењена већ у првој фази, има свој шири смисао: са једне стране, требало би показати да се „обавештајна мајка“ (САД) никада не одриче своје „деце“. То би, извесно, ишло у прилог неком будућем врбовању шпијуна на руској територији. С друге стране, подстакло би, како стручњаци процењују, нови проток информација из руских наменских лабораторија у архиве Пентагона: Сутјагин је доставио САД детаљне информације о нуклеарном наоружању најсавременијих руских подморница.

Важност ослобађања Сутјагина и Скрипала, истовремено, доводи у питање верзију Запада по којој су Руси инсистирали на размени шпијуна. Једина недоумица, истакао је извор у разговору са аутором ових редова, односи си се на тајни банковни рачун Скрипала у Шпанији: „Шпанци до данас нису удовољили захтеву Москве да се заплени пуковникова ’шпијунским криминалом стечена зарада’ – око пола милиона фунти... Остаје неразјашњено, дакле, хоће ли Шпанци исплатити новац Скрипалу, или ће му ту суму Британци надокнадити.“

Милош Казимировић

----------------------------------------------

Су­тја­гин от­пу­то­вао за Лон­дон

Ју­че, око 16.30 ча­со­ва, Игор Су­тја­гин пре­ба­чен је бри­тан­ским при­ват­ним ави­о­ном ти­па „ли­јер џет“ са беч­ког аеро­дро­ма Шве­хат у Лон­дон. Ка­ко су из­во­ри у Бе­чу са­оп­шти­ли „По­ли­ти­ци“, пре­ру­ше­ни Су­тја­гин на­пу­стио је Беч у прат­њи аге­на­та бри­тан­ске оба­ве­штај­не слу­жбе МИ-6.