Вест о загонетној смрти генерал-мајора Јурија Иванова, заменика шефа руске војне обавештајне службе ГРУ, која је почетком недеље обишла свет, добила је јуче свој наставак у Немачкој.
Коригујући првобитне спекулације о ликвидацији Иванова у Москви, немачки дневници су известили: рибари су пронашли тело руског обавештајца у турском приобаљу, уз границу према Сирији. Опширнију информацију понудили су „Велт“ и „Зидојче цајтунг“: „Иванов је био у инспекцији руске базе у изградњи, у близини сиријског града Тартус... Последњи пут је виђен уочи састанка са припадницима сиријске обавештајне службе.“

Написи су базирани на информацијама из два временска периода. Спекулише се да је реч о „темпираном открићу“. Из „фабрике” у Берлину (прикупљање информација у иностранству), наводно, потиче вест са почетка недеље – о боравку Иванова у Сирији. Објављена је тек јуче, уз додатну информацију која се приписује изворима из „санаторијума”, у Пулаху крај Минхена (контраобавештајни рад) о сврси Ивановог путовања. Понуђена је новинарима уочи суђења у Минхену Аустријанцу Харалду С. због шпијунаже по налогу руске обавештајне службе СВР.

Бившем механичару аустријске ескадриле АБ 212 хеликоптера „еврокоптер“, типа који поседује и Немачка, прети казна до две године затвора. Питање је, ипак, да ли би пресуда постала правоснажна. Пре две године, Харалд Алојз Содникар ослобођен је оптужбе пред аустријским судом.

Повезивање војне наменске шпијунаже по налогу обавештајне службе СВР, за коју се терети Содникар, и смрти другог човека руске ГРУ у Сирији, подсећа на „сабирање крушака и јабука“.

Детаљнијом анализом, долази се до закључка да је реч о повезивању познатих чињеница са скривеном намером: јавности би требало предочити да руска обавештајна и војна обавештајна служба „ортачки“ дејствују широм света.

Узнемирена јавност, сматрају упућени, дала би тежину захтевима обавештајног врха Немачке да се буџети повисе: изградња нове централе у Берлину „крњи” одобрене буџете. До сада је утрошено 720 милиона евра.

Пракса БНД-а – критичари говоре о тврђењу пазара – није нова. Уочи постављања захтева за повишење буџета пласирају се вести да руски оперативци не заобилазе Немачку. Оправданост се доказује кроз дипломатске чарке: Берлин периодично протерује руске дипломате из земље.

Непожељне проглашавају агентима ГРУ или шпијунима СВР-а.

Од 2004. године, када је протеран руски конзул у Хамбургу Александар Кузмин, као шпијун СВР, преко помоћника војног аташеа Александра Парфентијева, осумњиченог у 2005. години за шпијунажу за ГРУ, протерано је двадесетак руских дипломата: „Руси прикупљају поверљиве податке о водећим политичарима – утицај се не шири контролом гасовода, већ сазнањима о рањивости политичара“, истиче се, без навода конкретних доказа.

Минхенски процес је повод да се размотри и улога бившег аташеа Русије у Бечу, Владимира Вошова. Проглашен је водећим официром оптуженог Аустријанца и неколицине немачких држављана. Минхен тражи његово изручење, премда Русија не испоручује своје држављане. Медији то другачије тумаче: „Москва штити Вошова – личног пријатеља Владимира Путина.“

Милош Казимировић