Nemačka obaveštajna služba, BND, omogućila je NATO-u da locira štab pukovnika Muamera el Gadafija, otkrio je hamburški nedeljnik „Špigl” odmah posle hvatanja bivšeg libijskog šefa države u Sirtu. Iako je portparol BND-a Diter Arnt to demantovao, pisanje „Špigla” o ulozi BND-a u otkrivanju pukovnika Gadafija i vest o zakasnelom otkrivanju ruske špijunske mreže u Nemačkoj, uz pomoć CIA, otvorile su širok prostor raspravama.

Da li je vlada u Berlinu svesno kršila ustav zarad ostvarenja viših političkih ciljeva? Da li su SAD omogućile ruskim agentima da uhode namensku industriju nemačkog saveznika, ne obaveštavajući Berlin o špijunaži za koju su znali od hapšenja agentkinje Moskve Ane Čepmen, pre više od godinu dana?

Poznato je da BND decenijama nadzire severnu Afriku i Bliski istok, po nalogu i pod kontrolom CIA, pa je Gadafijevo kretanje locirano za NATO dve nedelje pred konačni obračun. Geografski podaci o njegovim prebivalištima, međutim, „procurili” su u SAD dan pred hvatanje Gadafija.

Izraz „procurile” kaže da su informacije „nezvanično” prosleđene. Nemački ustav, naime, zabranjuje razmenu obaveštajnih podataka sa saveznicima, ukoliko oni vode rat protiv treće države.

CIA i BND tvrdili su obaveštajni pazar, po principu kartaške igre: karte se otkrivaju, jedna po jedna. Iz Berlina je, najpre, prosleđena vest Lengliju da BND zna gde se krije Gadafi, ali da podatke može da prosledi samo uz odobrenje vlade, s obzirom na ustavnu zabranu. Vlada u Berlinu, opet, prosledila je diplomatskim kanalima u Vašington da je spremna da prosledi informacije – pod uslovom da bude rehabilitovana kao pouzdani saveznik. Prethodno je došlo do razmimoilaženja SAD i Nemačke, s obzirom na to da se Berlin suzdržao od izglasavanja odobrenja za napad na Libiju u Savetu bezbednosti UN.

Podaci o razlozima i o toku obaveštajne trgovine potiču iz okruženja „zaraćenih” lagera u BND. Posle odluke Angele Merkel da ne produži ugovor sadašnjem predsedniku službe Ernstu Urlau, ne bi li na to mesto dovela demohrišćanski opredeljenog naslednika, zaratile su pristalice vladajuće stranke i socijaldemokrata, koji dominiraju službom.

U obe centrale BND-a, u Berlinu i u Pulahu kraj Minhena, ističe se da obaveštajno-političko nadmetanje traje otkako je Angela Merkel preuzela dužnost kancelarke u drugom mandatu. Izostale su vesti koje su ranije pristizale transatlantskim kanalima. Tako i ovog puta: ruska špijunska mreža u Nemačkoj otkrivena je sa punom godinom zakašnjenja.

U trenutku kada su Amerikanci shvatili da Nemačka zadržava informacije o Gadafiju, ponudili su razmenu i otkrili imena i prebivališta bračnog para koji je, kako se sumnja, bio aktivan u Nemačkoj – po nalogu ruske obaveštajne službe za inostranstvo – SVR. U koordinisanoj akciji specijalne jurišne policije GSG-9 uhapšeni su sredovečni supružnici – špijuni koji su prosleđivali informacije daleko agilnijih špijuna. Tek kada su Nemci pristali na trgovinu i prosledili podatke o prebivalištu Gadafija u Sirtu, CIA je odala ostale članove moskovske mreže.

U vrzinom kolu špijunaže, trgovina saznanjima predstavlja način kupovine političke naklonosti. Epizodi američko nemačkog nadmetanja, dakle, ne bi se pridavao toliki značaj, da ne upućuje na bitniji sadržaj: kako je CIA ubedila BND da službuje po nalogu Lenglija u regionu?

Prisluškujući veze BND-a, CIA je još davne 1961. godine došla do saznanja da je nemačka obaveštajna mreža na Bliskom istoku, sa centralom u Damasku, praktično ostala u istom sastavu kao i u vreme Hitlera. U Damasku su dejstvovale desetine najtraženijih gestapovaca, sa znanjem i blagoslovom BND-a.

Najpoznatiji nacista koji je pošteđen kazne bio je traženi zločinac Franc Rademaher, vodeći oficir BND-a u Siriji. BND mu je savetovao, a kasnije zabranio da se preda sudu! Rademaher je kao visoki predstavnik Berlina naredio 1941. godine streljanje 1.300 Jevreja u Beogradu, a u izveštaju koji je tek prošle godine obelodanjen u javnosti zabeležio je: „Jevreji streljani, troškovi transporta izbegnuti.”

Miloš Kazimirović