Meni

Svet

Srbija ne priznaje kosovske pasoše

Beograd nije priznao nezavisnost Tajvana, a tajvanski pasoš smatra validnim

Administrativni prelaz Merdare (Foto Fonet)

Izdavanje pasoša i ličnih karti Republike Kosovo, prema najavama vlasti u Prištini, počeće 18. jula, uprkos tome što Srbija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti južne pokrajine. Prema međunarodnom pravu, suvereno pravo svake države je da odluči da li će priznati putne isprave neke države, bez obzira na to da li ju je prethodno priznala. Naime, moguće je da neke zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, priznaju nove kosovske putne isprave.

Prema procenama domaćih stručnjaka međunarodnog prava, Srbija ne bi trebalo da prizna lična dokumenta, koja planiraju da izdaju kosovske vlasti, jer su „ta dokumenta nevažeća, jer pripadaju nevažećoj državi”.

Nove kosovske putne isprave, koje će biti plave boje, sa kosovskom zastavom i ispisane trojezično, na albanskom, srpskom i engleskom jeziku, prema pojedinim procenama, priznaće i države koje nisu priznale nezavisnost Kosova, naročito članice Evropske unije.

Nepriznavanje putnih isprava Kosova od velikih sila zasad je jedino najavila Rusija, odnosno predsednik Komiteta za međunarodne odnose Državne dume Konstantin Kosačov. Desetak dana uoči jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Kosačov je rekao da Rusija, ukoliko Priština jednostrano proglasi nezavisnost, neće priznavati pasoše „države Kosovo”, niti će njenim građanima davati vize.

„Sve dok Kosovo bude samoproglašena, nepriznata država, Rusija neće priznavati nikakve njene dokumente za zvanične”, upozorio je tada Kosačov Prištinu i njene saveznike.

Međutim, iz Crne Gore su nedavno stigle najave da bi ovaj naš sused mogao da prihvati kao validne nove kosovske pasoše iako nije priznao nezavisnost Kosova. Najavljujući ovu mogućnost, Jusuf Kalamperović, ministar unutrašnjih poslova i javne uprave Crne Gore, naglasio je da „to ne znači da Crna Gora priznaje Kosovo već kosovske isprave”. On je dodao i da će takva odluka biti donesena ukoliko to uradi Unmik, podsetivši kako su žitelji Kosmeta i do sada koristili Unmikova dokumenta prilikom ulaska na teritoriju Crne Gore.

Pasoši, koje je Unmik izdavao građanima Kosova, uglavnom Albancima, važe u Srbiji zbog poštovanja Rezolucije UN 1244, dok je Albancima iz južne pokrajine, prema zvaničnim podacima, od 1999. godine izdato više od 200.000 srpskih pasoša, odnosno pasoša SR Jugoslavije.

Na „Politikino” pitanje da li će građani sa kosovskim pasošima moći da putuju po Srbiji, u Birou za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije rečeno je „kako su građani Kosova i Metohije državljani Republike Srbije, oni imaju mogućnost, prava i obavezu da poseduju putne isprave i druga dokumenta koja izdaju nadležni organi Republike Srbije”.

„Izdavanje putnih isprava i drugih dokumenata našim građanima na teritoriji Kosova i Metohije od strane privremenih kosovskih institucija, nadležni organi Republike Srbije, ne priznaju”, navodi se u pisanom odgovoru Biroa, koji je deo kabineta ministra policije.

Da je u međunarodnim odnosima moguće da države priznaju pasoš neke teritorije ali ne i njenu nezavisnost, najbolji primer je Tajvan. Uprkos tome što Tajvan održava diplomatske odnose sa samo 25 zemalja, pasoši ove zemlje prihvaćeni su kao važeći putni dokument skoro u celom svetu. Međutim, validnost tih pasoša ne priznaje Kina, ali državljani Tajvana mogu da posećuju Kinu na osnovu posebnih propusnica koje za njih izdaje Peking, pri čemu kineska pasoška kontrola na granici nikad ne traži tajvanske pasoše kao deo putničke dokumentacije i ne udara ulazne, odnosno izlazne pečate.

Kako saznajemo u MUP-u, i srpske vlasti priznaju validnost tajvanskog pasoša, tako da „nosioci pasoša Tajvana mogu dolaziti i boraviti u našoj zemlji u skladu sa Zakonom utvrđenom procedurom”.

Iz MUP-ovog Biroa za saradnju sa medijima saopšteno je i da „MUP Srbije ne odlučuje o proceduri da li će priznati važnost putne isprave određene države s obzirom na to da to reguliše nacionalno pravo i unutrašnje je pitanje svake suverene države i njenih organa, što je u skladu sa Poveljom UN i osnovnim principima međunarodnog prava”.

Prema svemu sudeći, o ovome će eventualno odlučivati Vlada Srbije iz koje zasad ne postoji zvanična reakcija, dok je Bajram Redžepi, gradonačelnik južnog dela Kosovske Mitrovice i bliski saradnik kosovskog premijera Hašima Tačija, nedavno izjavio da će kosovski pasoš biti potreban građanima za prelazak u Srbiju, „kao drugu državu”, ukoliko to pitanje bude rešeno nekim bilateralnim sporazumom. Za taj sporazum je, prema njegovom mišljenju, neophodno međusobno priznavanje.

Budući da je ustavom Kosova omogućeno dvojno državljanstvo, prema rečima Fatmira Đeljiljija, zamenika ministra unutrašnjih poslova Kosova, građani Kosova imaju pravo na pasoš „republike Kosovo” i, recimo, ako se Srbi opredele za to imaju pravo i na pasoš Republike Srbije.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------

Za Slovačku pasoši Prištine ne važe

Specijalno za „Politiku”  
Bratislava, 14. jula – Slovačka neće priznati kosovske pasoše koje će vlada u Prištini početi da izdaje od sledećeg petka, izjavio je agenciji SITA portparol Ministarstva inostranih poslova Jan Škoda.

„Mi ne priznajemo nezavisno Kosovo, a zbog toga ni dokumente koje izdaju. I dalje ćemo priznavati građanima s Kosova zamene pasoša koje im izdaje uprava OUN i pasoše Srbije”, dodao je on.

Škoda je precizirao da bi u slučaju da građanin s pasošem Kosova dobije, na primer, u nemačkoj ambasadi šengensku vizu (Nemačka je priznala Kosovo – prim M. L.) mogao bi s tom vizom u zemlje šengenskog režima koje su priznale Kosovo. Ako bi došao u Slovačku, to bi, međutim, prema njegovim rečima, bilo ilegalno.

U EU se sada diskutuje o tome kako da se reše problemi s kosovskim pasošima, posebno s vizama u tim pasošima. Rešenja se, kako je rekao portparol slovačkog MIP-a, mogu očekivati na jesen. Problem su i takse na vize. EU ima sporazum sa Srbijom o olakšanju viznog režima, prema kome, na primer, Srbi ne plaćaju za vizu uobičajenih 60 nego 35 evra, a pored toga je niz kategorija građana oslobođen svakog plaćanja. A taj sporazum je povezan i sa takozvanim readimisionim sporazumom koji se može potpisati samo sa državom što Kosovo, prema stavu Slovačke, nije. A u tome, kako je dodao, slovačka diplomatija ne vidi nikakav razlog da se nešto menja.

Prema pisanju srpske štampe, vlada u Prištini, čiji će organi od 18. jula izdavati pasoše, uputila je pismo zemljama koje nisu priznale Kosovo tražeći da bez obzira na to priznaju kosovske pasoše. Takvo pismo nije stiglo u Ministarstvo inostranih poslova, rekao je Škoda, ne isključujući da bi moglo biti upućeno direktno vladi.

M. Lazarević

objavljeno: 15/07/2008

Poslednji komentari

domovina  | 16/07/2008 18:47

Aleksandru Djordjeviću: U pravu ste, situacija je privremena. Trenutno je tamo oko 5% Srba i 92% Albanaca. Čim se situacija popravi i nas bude oko 60%, možemo menjati ovu privremenu “okupaciju” u našu korist. Do tada moramo sačekati. Da li zaista verujete da će taj dan ikada doći da nas tamo opet bude 60%? Ja bih se na Vašem mestu pomirio sa sudbinom.

Александар Ђорђевић | 20/07/2008 22:13

Поштована Домовино. Видим да сам погрешио у свом ставу. Све признајем и мирим се са судбином....

Omer Salihi | 30/05/2013 14:00

cao svima ,kao sto vidite moje je to ime i nisam siptar,ma Pristevac i sada se nalazim u inostranstvo i ima vec 8 godina sto trazim moj lican dokumenat -pasos-i nema nikakve mogucnosti da ga imam i sad nemam pojma kojem narodu o kojoj drzavi pripadam ,

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije