Meni

Svet

INTERVJU: DR VASILIS MONASTIRIOTIS, Londonska škola ekonomije

Srbija se dobro snašla

Ekonomije jugoistočne Evrope 2011. započinju sa pokazateljima boljim od očekivanih

dr Vasilis Monastiriotis Foto: M. Mišić

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Region jugoistočne Evrope se uglavnom dobro snašao u minulog svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi: prošla godina je donela povratak na kolosek rasta, a u ovu se ulazi sa pokazateljima boljim od očekivanih. Rast će se u 2011. nastaviti, ali u dogledno vreme neće biti povratka na visoke stope iz pretkriznog perioda.

Ovo je ocena koju je na tribini u vašingtonskom centru „Vudro Vilson” izneo dr Vasilis Monastiriotis, viši predavač sa poznate Londonske škole ekonomije, čija su specijalnost upravo balkanske privrede. U svom izlaganju je nekoliko puta kao pozitivan primer izneo politiku koju je vodila Srbija, što nam je potom obrazložio i u intervjuu za „Politiku”.

U Vašoj prezentaciji region je dobio prilično dobre ocene o stanju ekonomije posle krize?

Da, region nije bio pogođen prvim udarom finansijske krize, ali ga je pogodio drugi talas, izazvan ekonomskom recesijom u Evropi. Direktne strane investicije su opale, izvoz u EU je smanjen, doznake radnika emigranata iz zapadne Evrope takođe.

Ali ako se pogledaju najnovije brojke, region na početku 2011. stoji bolje nego što je bio tokom 2010, i bolje nego što su to očekivale međunarodne finansijske institucije. Kad se to konstatuje, treba takođe pomenuti značajna umanjenja stopa rasta pojedinih ekonomija, u nekim slučajevima sa osam odsto na jedan odsto. Jedan odsto je i dalje rast, ali znatno manji nego što je bio.

Nekoliko puta ste pomenuli rezultate Srbije. Kako se oni porede sa drugim zemljama regiona?

Ekonomiji Srbije ponovo ide dobro, izašla je iz recesije, ne baš previše duboke, minus 3,1 odsto, sa ostvarenom pozitivnom stopom rasta u 2010. Situacija, dakle, nije loša. Srbija je vodila veoma efektivnu monetarnu i fiskalnu politiku tokom krize: dinar je depresirao, ali ne previše, to je pomoglo da se održe rezerve, stendbaj aranžman sa MMF-om je, naravno, u tome pomogao. U celini, politika je bila dobra. Ali posledice su bile i smanjivanje javnih troškova i realno opadanje zarada. Pošto je, međutim, ukupna makroekonomska politika bila solidna, ukupne ekonomske performanse su pozitivne.

Govorili se o takozvanoj trci za pristup EU i mogućem konfliktu prioriteta u zemljama koje su na putu za Brisel?

To je jedno veoma važno pitanje, s obzirom na to da je sadašnja preporuka EBRD zemljama regiona da se usredsrede na povećanje izvoza, pre svega u Evropsku uniju. Ali ako se uzme u obzir da se tržište zapadne Evrope još nije oporavilo, onda se vidi da započinje utakmica između zemalja jugoistočne Evrope, ali i nekih drugih, nadmetanje da se obezbedi pristup tom izvoznom tržištu. Konkurencija je, naravno, dobra stvar, ona zahteva da se domišljate, da povećavate produktivnost, ali, na drugoj strani, to vam ne stvara bazu da razvijete komparativne prednosti, da se specijalizujete, što bi kompanijama pomoglo da se kasnije prošire i na druga tržišta.

Zbog toga mislim da prevelika usmerenost na Evropu odvlači pažnju od razvoja regionalnih tržišta koja mogu da budu u mnogo većoj meri sinhronizovana i znatno stabilnija, i mogu da obezbede bolju osnovu za sledeće korake, a u krajnjem ishodu omoguće i veći izvoz u EU.

Srbija je sopstvenu tranziciju, sticajem poznatih okolnosti, počela kasnije od drugih zemalja regiona. Kako biste ocenili jedan od najvažnijih elemenata tog procesa, privatizaciju?

Uspeh privatizacije zavisi od tajminga i konteksta. Može biti zanimljivo da se proučavaju iskustva Češke, koja je u privatizaciju ušla 10 godina pre Srbije. Ona je to obavila veoma uspešno, kao uostalom i Mađarska, pa se zato postavlja pitanje zašto tako nije bilo i u Srbiji?

Ali formula privatizacije koja je važila u jednom vremenu i drugačijim okolnostima ne može jednostavno da se reprizira, jer je tajming različit, drugačiji je kontekst, promenjeni su investicioni potencijali. Pogotovo u poslednje vreme, kada preovlađuje obazrivost investitora koji su sada skloniji da čuvaju svoje pare, umesto da ulaze u rizične investicije.

S obzirom na sve to, može se reći da rezultati Srbije u privatizaciji nisu bili fantastični, ali, sa druge strane, nisu ni tako loši. Pogotovo što je u to ušla znatno kasnije od drugih. Kad se, međutim, to konstatuje, mora se pomenuti da Srbija može da poveća svoju efektivnost u ovoj oblasti time što će se usmeriti na specifične investicije u specifične sektore. Mislim da postoji tendencija ka tome, delom je reč o industriji čelika, ali u vojnoj proizvodnji. To možda, sa društvenog stanovišta, nisu najkonstruktivnije oblasti za investiranje, ali jeste nešto što Srbiji može da pruži određene komparativne prednosti.

Vi smatrate da strane direktne investicije neće u dogledno vreme dostići pretkrizni nivo. Kako zemlje regiona modu to da nadomeste?

Način da se to kompenzuje jeste da se pokrenu domaća ulaganja ili ona iz alternativnih izvora, kao što su recimo investicije iz stasajućih ekonomija poput Kine i Indije. Treba shvatiti da EU nije jedini izvor investicija, niti mora da bude glavni. Takođe, jedna od opcija je i prekogranična saradnja zemalja regiona, zajedničke inicijative da se nađu i privuku investitori. To, naravno, nije lako, niti može da se postigne brzo, ali na zemljama je da razviju strategije koje bi stvorile uslove da se to realizuje, što je izazov za svaku pojedinačnu vladu.

Na kraju, šta preporučujete: novi razvojni model, ili nastaviti po starom?

To je važno pitanje, s obzirom na to da se mnogo govori o lekcijama koje je donela ova kriza, ne samo regionu, nego i međunarodnoj ekonomiji i međunarodnom finansijskom sistemu. Ja primećujem tendencije povratka na stare metode rasta i stare ekonomske politike. Ono što je činjenica, to je da ste na početku rast obezbeđivali liberalizacijom svog tržišta i ulaskom na strana tržišta. Sada se govori da ta formula treba da se ponovi. Ali to može da bude samo deo razvojne strategije: u međuvremenu su se zbile mnoge strukturne promene, pa je neophodno razviti nove izvore rasta, prepoznati ih i iskoristiti. Nije dovoljno samo koristiti stare recepte.

Milan Mišić

objavljeno: 04.02.2011.

Poslednji komentari

jaša dorćol | 04/02/2011 10:39

dobro smo prošli šta nas je snašlo. sve same belosvetske institucije, nijedne srpske. daj gas Joe

Ивана Матић | 04/02/2011 12:22

“Србија се добро снашла”, али Срби умиру од глади.
Цене су европске, плате афричке, а државни рекети васионски, тако да је Србија земља трећег света – упoредива само са Бангладешом, Лаосом и Мауританијом.

Beogradjanin Schwabenländle | 05/02/2011 11:28

Ovaj clanak je za humoristicku rubriku.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije