Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 23. februara –  Drugog dana boravka u Zagrebu delegacija Grupe prijateljstva s Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije posetila je novog predsednika Republike Hrvatske Ivu Josipovića s kojim se zadržala u prijateljskom razgovoru. U izjavi novinarima posle ovog susreta Josipović je rekao da „nije bilo konkretnih dogovora o sastanku s Tadićem”, ali je „istaknuta potreba da se nađemo i očekujem da će se to dogoditi u dogledno vreme kada se stvore uslovi”.

Dolazak delegacije srpskih parlamentaraca Josipović je ocenio kao „pozitivan trend u odnosu na sve ono što je bilo suprotno u prijašnjim mesecima” i napomenuo: „Mislim da ova generacija političara i sa hrvatske i sa srpske strane naprosto nema pravo da probleme ostavi narednoj generaciji nego ih moramo rašiti. Moramo rešiti prvenstveno one probleme koji se odnose na prava ljudi, koji se odnose na rešavanje svih onih pitanja – i granica i sudbina ljudi vezanih za rat i s jedne i s druge strane granice.”

Predsednik Grupe prijateljstva s Hrvatskom srpskog parlamenta Janko Veselinović rekao je da su Josipoviću zaželeli uspešan rad i zahvalili mu što je u prioritete spoljne politike uvrstio rešavanje pitanja u regionu i saradnji država ovog prostora „s ciljem rešavanja problema običnih građana koji se tiču pronalaska nestalih, povratka izbeglih, povratka kulturnog blaga, kao i pitanja granice”.

Delegacija srpskih parlamentaraca razgovarala je i s predsednikom Hrvatskog sabora Lukom Bebićem i predstavnicima srpskih organizacija u Hrvatskoj.

R. Arsenić

-------------------------------------------------------------------------------

Ambasada Srbije negoduje zbog intervjua predsednika Hrvatske

Zagreb– Ambasada Srbije u Zagrebu izrazila je juče nezadovoljstvo povodom nedavnog intervjua predsednika Hrvatske Ive Josipovića zagrebačkom„Jutarnjem listu”.

„Uzimajući u obzir činjenicu da je Republika Srbija u potpunosti opredeljena za unapređenje bilateralnih odnosa i saradnji u duhu dobrosusedskih odnosa, smatramo da uvrede nisu uobičajen model komunikacije između država, kao ni davanje kvalifikacija tog tipa”, navedeno je u saopštenju ambasade.

Dodaje se da „iznošenje procena o spoljnopolitičkim opredeljenjima i sprovođenju spoljne politike druge suverene države, posebno susedne zemlje, nije uobičajeno u diplomatskoj praksi i ne doprinosi unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja kakvi postoje između Srbije i Hrvatske”.

U saopštenju, međutim, nenavodi se na koje se konkretno izjave novog hrvatskog predsednika odnose primedbe.

Josipović je u intervjuu za „Jutarnji list” od 20. februara, između ostalog, ocenio kao iracionalan razlog zbog kojeg predsednik Srbije Boris Tadić nije došao na njegovu inauguraciju. „Moram, nažalost, konstatovati da razlog zbog kojeg predsednik Tadić nije došao na inauguraciju smatram potpuno iracionalnim, jer pitanje odnosa Srbije i Kosova u celosti je izvan hrvatske politike. Mi niti možemo, niti želimo da utičemo na srpsko–kosovske odnose”, izjavio je Josipović.

Dodao je i da je Hrvatska svoj stav prema Kosovu izrazila priznanjem Kosova i da od toga „ne odustaje”.

Beta

Poslanici Sabora oštro o zahtevu Srbije

Zagreb – Poslanici Hrvatskog sabora oštro su reagovali na zahtev Srbije Međunarodnom suda pravde da se Hrvatskoj zabrani slavljenje vojno-policijske akcije „Oluja”, u kojoj su počinjeni ratni zločini protiv srpskih civila.

Potpredsednik Sabora Vladimir Šeks je to ocenio kao glupost, a predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU Vesna Pusić izjavila je novinarima da nije čula za taj zahtev, ali da Srbija ne bi trebalo da se meša u to šta se slavi u Hrvatskoj. „To nema veze sa Srbijom. Hrvatska može da slavi praznike koje god želi, to je njena unutrašnja stvar. Nitko Srbiju ne tera da slavi 'Oluju'”, rekla je Pusićeva.

Ocenjujući da je takav zahtev „čista glupost”, Ingrid Antičević-Marinović iz opozicione Socijaldemokratske partije je rekla da „ne treba dizati jedra na svaki takav povetarac” i da bi njen odgovor bio „čista ignorancija”.

Hrvatski mediji preneli su izjavu koordinatora pravnog tima Srbije u sporu sa Hrvatskom Saše Obradovića da je Srbija u protivtužbi podnetoj 31. decembra 2009. tražila kompenzaciju za žrtve genocida, povratak izbeglica i zabranu proslave „Oluje” kao Dana pobede i domovinske zahvalnosti.

U akciji „Oluja”, od 4. do 7. avgusta 1995. s područja Krajine proterano je više od 230.000 Srba, od kojih se vratio tek manji broj. Preko 700 civila je ubijeno ili nestalo za vreme i posle „Oluje”, a, uz pljačku pokretne imovine, uništeno je više od 20.000 kuća.

Tanjug