Од нашег сталног дописника
Загреб, 23. фебруара –  Другог дана боравка у Загребу делегација Групе пријатељства с Хрватском Народне скупштине Републике Србије посетила је новог председника Републике Хрватске Иву Јосиповића с којим се задржала у пријатељском разговору. У изјави новинарима после овог сусрета Јосиповић је рекао да „није било конкретних договора о састанку с Тадићем”, али је „истакнута потреба да се нађемо и очекујем да ће се то догодити у догледно време када се створе услови”.

Долазак делегације српских парламентараца Јосиповић је оценио као „позитиван тренд у односу на све оно што је било супротно у пријашњим месецима” и напоменуо: „Мислим да ова генерација политичара и са хрватске и са српске стране напросто нема право да проблеме остави наредној генерацији него их морамо рашити. Морамо решити првенствено оне проблеме који се односе на права људи, који се односе на решавање свих оних питања – и граница и судбина људи везаних за рат и с једне и с друге стране границе.”

Председник Групе пријатељства с Хрватском српског парламента Јанко Веселиновић рекао је да су Јосиповићу зажелели успешан рад и захвалили му што је у приоритете спољне политике уврстио решавање питања у региону и сарадњи држава овог простора „с циљем решавања проблема обичних грађана који се тичу проналаска несталих, повратка избеглих, повратка културног блага, као и питања границе”.

Делегација српских парламентараца разговарала је и с председником Хрватског сабора Луком Бебићем и представницима српских организација у Хрватској.

Р. Арсенић

-------------------------------------------------------------------------------

Амбасада Србије негодује због интервјуа председника Хрватске

Загреб– Амбасада Србије у Загребу изразила је јуче незадовољство поводом недавног интервјуа председника Хрватске Иве Јосиповића загребачком„Јутарњем листу”.

„Узимајући у обзир чињеницу да је Република Србија у потпуности опредељена за унапређење билатералних односа и сарадњи у духу добросуседских односа, сматрамо да увреде нису уобичајен модел комуникације између држава, као ни давање квалификација тог типа”, наведено је у саопштењу амбасаде.

Додаје се да „изношење процена о спољнополитичким опредељењима и спровођењу спољне политике друге суверене државе, посебно суседне земље, није уобичајено у дипломатској пракси и не доприноси унапређењу односа и решавању отворених питања какви постоје између Србије и Хрватске”.

У саопштењу, међутим, ненаводи се на које се конкретно изјаве новог хрватског председника односе примедбе.

Јосиповић је у интервјуу за „Јутарњи лист” од 20. фебруара, између осталог, оценио као ирационалан разлог због којег председник Србије Борис Тадић није дошао на његову инаугурацију. „Морам, нажалост, констатовати да разлог због којег председник Тадић није дошао на инаугурацију сматрам потпуно ирационалним, јер питање односа Србије и Косова у целости је изван хрватске политике. Ми нити можемо, нити желимо да утичемо на српско–косовске односе”, изјавио је Јосиповић.

Додао је и да је Хрватска свој став према Косову изразила признањем Косова и да од тога „не одустаје”.

Бета

Посланици Сабора оштро о захтеву Србије

Загреб – Посланици Хрватског сабора оштро су реаговали на захтев Србије Међународном суда правде да се Хрватској забрани слављење војно-полицијске акције „Олуја”, у којој су почињени ратни злочини против српских цивила.

Потпредседник Сабора Владимир Шекс је то оценио као глупост, а председница Националног одбора за праћење преговора с ЕУ Весна Пусић изјавила је новинарима да није чула за тај захтев, али да Србија не би требало да се меша у то шта се слави у Хрватској. „То нема везе са Србијом. Хрватска може да слави празнике које год жели, то је њена унутрашња ствар. Нитко Србију не тера да слави 'Олују'”, рекла је Пусићева.

Оцењујући да је такав захтев „чиста глупост”, Ингрид Античевић-Мариновић из опозиционе Социјалдемократске партије је рекла да „не треба дизати једра на сваки такав поветарац” и да би њен одговор био „чиста игноранција”.

Хрватски медији пренели су изјаву координатора правног тима Србије у спору са Хрватском Саше Обрадовића да је Србија у противтужби поднетој 31. децембра 2009. тражила компензацију за жртве геноцида, повратак избеглица и забрану прославе „Олује” као Дана победе и домовинске захвалности.

У акцији „Олуја”, од 4. до 7. августа 1995. с подручја Крајине протерано је више од 230.000 Срба, од којих се вратио тек мањи број. Преко 700 цивила је убијено или нестало за време и после „Олује”, а, уз пљачку покретне имовине, уништено је више од 20.000 кућа.

Танјуг