Страх од поделе Либије

После пада Муамера Гадафија либијска држава се постепено креће ка историјској подели на Триполитанију, на западу, Фезан, на југу, и Киренаику, на истоку. Повратак на то да је „Либија” вековима била магловита географска ознака, а не име земље, чини се веома извесним након прекјучерашње одлуке племенских вођа и команданата локалних милиција да прогласе полуаутономију за источни део Либије, некадашњу Киренаику.

На одлуку лидера нафтом богатог истока Либије, који се протеже од града Сирта до границе са Египтом, жестоко се јуче обрушио председник Прелазног националног савета Либије Мустафа Абделџалил, запретивши да ће употребити силу како би спречио отцепљење истока земље.

„Нисмо спремни за поделу Либије”, рекао је, како преноси либијска државна телевизија, Абделџалил позвавши племенске вође на дијалог при чему их је упозорио на „остатке” Гадафијевог режима. „Морате знати да ти остаци и инфилтрирани елементи Гадафијевог режима покушавају да вас искористе, ми смо спремни да их у томе спречимо, чак и уз употребу силе.”

И остали челници привремене либијске владе, која је смештена у Триполију на западу земљу, страхују да је формирање полуаутономне источне области заправо само увод и обнављање независне Киреанике, односно распад Либије на најмање три дела.

Ова страховања нису без основа будући да је јединствена Либија протеклих деценија заправо била плод Гадафијеве власти и успешности да приволи племенске вође да сарађују, док је сада за вођу владајућег савета полуаутономне источне области именован Ахмед ал Зубаир, човек који је био најдуже политички затвореник у време Гадафијевог режима.

Церемонија проглашење полуаутономне области одржана је у Бенгазију, некадашњем центру побуне против Гадафија. Иако је Гадафи свргнут са власти пре шест месеци, у Бенгазију су се прекјуче чули позиви племенских вођа да се прекине вишедеценијска маргинализација којој су били подвргнути током владавине Гадафија, уз захтев да се држава федерализује.

Зубаир, који је иначе члан Прелазног националног савета у Триполију, обећао је да ће штитити права новоформиране области, али и да савет ове источне области признаје да привремена влада у Триполију води међународне послове земље.

Историјска подела Либије јесте на три дела, при чему Киренаика чини 51 одсто, Фезан 33 одсто, а Триполитанија 16 одсто укупне површине Либија од око 1,75 милиона квадратних километара. Гадафијева револуционарна власт је 1969. године називе ових региона променила у Источна, Јужна и Западна Либија.

Осамостаљење Источне Либије је врућа тема јер у овој области, које је добило име Киренаика од назива старогрчке колоније Кирена, налази се већина либијских налазишта нафте (80 одсто), а само 20 одсто либијског становништва. Осим тога, према појединим тврдњама, источнолибијски градови Бенгази, Дерна, Бејда, Аџдабија и Брега важе за базе џихадистичког покрета „Исламистичка борбена група”.

Међутим, засад пресудну реч у Источној Либији воде неколико вођа племена, којих у целој Либији има више од 100 и која су веома важна јер се људи пре свега идентификују према припадништву одређеном племену а не либијској држави. Међу најважнијим племенима, која контролишу нафтна поља у Киренаици, јесу племена Ал Зуваја и племе Ал Варфала, које броји око милион људи и живи јужно од Бенгазија.

Племену Ал Варфала блиско је и племе Ал Зинтан, чији припадници живе у граду Зинтан на око 100 километара јужно од Триполија. Ово племе из Триполитаније међу првима се укључило у протесте против Гадафијевог режима.

Међутим, нису сви у Источној Либији сагласни са кретањем ка федерализму земље, тако да су у уторак упоредо са церемонијом проглашења полуаутономије на улицама Бенгазија трајали протести подршке централној власти у Триполију уз слогане „Не племенима, не централизацији, да – цивилизованој Либији”.

И премијер привремене либијске владе Абдул Рахим ал Киб позива на солидарност, истичући да „ћутећа већина” у народу мора да заштити државу од „лажних револуционара”.

„Није нам потребан федерализам јер идемо ка децентрализацији и не желимо да се вратимо 50 година назад”, рекао је први човек либијске привремене владе.