Израел дрма дипломатска криза. Међутим, ова криза није узрокована Хамасовим ракетама, ни све бржом изградњом јеврејских насеља на Западној обали, ни европским притисцима да прекину блокаду појаса Газе, већ једним „обичним” штрајком због малих плата. Синдикат запослених у израелском Министарству спољних послова додатно је проширио методе штрајка дипломата тако да то почиње да директно утиче не само на углед и нормално функционисање државних институција израелских представништава широм света, већ и на многе који желе да посете Израел.

Како преносе израелски медији, из синдикалне базе наложено је израелским амбасадорима и осталим дипломатама да до даљег прекину све контакте са министарствима спољних послова, кабинетима премијера и председника у земљама у којима службују, као и да престану да издају визе за Израел. Још раније су израелске дипломате престале да организују посете свог премијера и других министара другим земљама, али и страних званичника Израелу, али њихов седмомесечни штрајк још не даје резултате.

Тако је руски председник Дмитриј Медведев био принуђен да одустане од заказане посете, отказане су посете словеначког премијера Борута Пахора и хрватске премијерке Јадранке Косор, док је још под знаком питања фебруарска посета немачке канцеларке Ангеле Меркел на годишњу заједничку седницу немачке и израелске владе. И на хиљаде туриста али и филипинских радника не може да добије визе за улазак у јеврејску државу. Захваљујући либерализованом визном режиму, једино туристи из САД, Канаде, Русије и већине европских земаља, међу којима је и Србија, могу без проблема да путују у Израел.

Нове методе штрајка укључују и бојкотовање канцеларије заменика шефа дипломатије Данија Ајалона, тако да је синдикат наложио запосленима у министарству да прекину сву сарадњу с њим и да му не буду на услузи.

Упркос свим последицама, запослени у Министарству не одустају од захтева да им се побољшају услови рада и да им се плате ускладе са примањима осталих у јавном сектору, при чему истичу знатно веће плате својих колега у Министарству одбране и у израелској тајној служби Мосад.

Осим беса шефа дипломатије Авигдора Либермана због отказане посете Медведева, у израелској јавности је приметно ћутање премијера и Министарства финансија које је у преговорима синдикату понудило повећање плата од осам одсто.

Синдикалци, међутим, истичу да је то недовољно јер од 1993. године (када је успостављен садашњи систем плата у јавном сектору) инфлација је укупно износила 114 одсто, док су плате порасле за 64 одсто.

Према речима Амира Сагија, члана преговарачког тима синдиката, основна плата израелског дипломате је 4.000 шекела (860 евра), при чему захваљујући плаћеним прековременим сатима и путним трошковима углавном досеже 5.500 шекела (1.180 евра).

„Око 12,5 одсто запослених у Министарству спољних послова зарађује толико мало да падају испод званичне границе сиромаштва која је 4.800 шекела (1.035 евра) за четворочлану породицу”, каже Сагије, истичући да најчешће супружници дипломата остављају своје професије како би били с њима док су на служби у иностранству.

Док просечан Јеврејин „сања” да ради у Израелу и прима америчку плату, обрнут случај је, чини се, својеврсна „казна” за израелске дипломате у САД јер с просечном дипломатском платом једва састављају крај с крајем.

Тако искусни конзуларни службеник у израелском конзулату у Њујорку Јоел Лион сведочи да је морао да иде метроом до дворане где је недавно говорио премијер Бенјамин Нетанјаху, јер није могао да себи приушти такси. Он каже да је његова плата мања од оне коју у САД зарађује учитељ на самом почетку каријере (4.400 долара месечно).

Штрајк дипломата ескалира у изузетно компликованом тренутку за Израел. С једне стране, јача притисак европских земаља да Израел прекине блокаду појаса Газе, док се у Вашингтону повећава незадовољство због блокаде блискоисточних мировних преговора. С друге стране, пре неколико дана Чиле се придружио латиноамеричким државама (Бразил, Аргентина, Боливија, Еквадор) које су у неколико последњих седмица признале палестинску државу, а и Уругвај је најавио признавање суверене Палестине највероватније већ крајем јануара.

Уколико се на страну стави то да је председник Израела Шимон Перес био принуђен да се извињава Медведеву због немогућности да припреми његову посету, израелске власти требало би да забрине то да први човек Русије није због њих одустао од посете суседном Јордану и палестинским територијама. Ни други лидери неће престати да комуницирају са осталим званичницима и дипломатама у региону док штрајк израелских дипломата не прође. Нетанијаху има мало времена за акцију будући да ће 2011. година и без штрајка бити веома изазовна за израелску дипломатију.

Н. Радичевић