Specijalno za „Politiku”
Prag, 30. septembra – Evropski parlament (EP), kako javljaju evropski internet serveri, zahteva da se istraži da li je Deklan Genli, multimilioner i duhovni otac irskog „ne” na nedavnom referendumu u ovoj zemlji o Lisabonskom sporazumu, dobio novac za kampanju od Pentagona i američke tajne službe CIA.

Inicijativu za istragu pokrenuo je Danijel Kon Bendit, francuski evroposlanik (Zeleni), poznatiji iz vremena kada je krajem šezdesetih godina prošlog veka bio lider studentskih protesta u Parizu. On je irskim novinarima tim povodom naznačio da ima indicija da postoji veza između irskih aktivista protiv Lisabonskog sporazuma i američkih odbrambenih i bezbednosnih ureda.

„Ako bi se to utvrdilo, to bi jasno značilo da su SAD sila, spremna da plati ljudima da bi destabilizovali jaku i autonomnu Evropu”, dodao je on, aludirajući na neokonzervativne krugove oko vašingtonske Eritidž fondacije, poznate kao „idejni izvor” za CIA.

Slične bojazni izrazio je i predsednik EP Hans Gert Petering, koji je podržao inicijativu Kon-Bendita. „Moramo znati sve činjenice. Ne možemo dozvoliti da Evropi nanose štetu ljudi koji zahtevaju transparentnost, a sami se nje ne pridržavaju”, rekao je Petering. Prošle nedelje nekoliko predstavnika EP su razgovarali ovim povodom s predstavnicima irskih vlasti, tražeći od njih da se „pročešljaju” finansije Ganlija.

Spekulacije podstiče naročito činjenica da Genlijeva firma „Rivada netvork” ima ugovor sa američkom armijom u vrednosti od 200 miliona dolara. On sam je nedavno priznao da je iz svog džepa dao 200.000 dolara za kampanju protiv Lisabonskog sporazuma. Libertas, Genlijev antiunijini tink-tank, potrošio je za to svojih 800.000 evra. Ostatak za kampanju potiče od raznih darodavaca, čija je imena Genli, međutim, odbio da saopšti jer bi ih navodno time izložio napadima prounijinih snaga.

Sumnje u Genlija odbacuju ne samo službeni izvori CIA, nego i istaknuta analitičarka Eritidž fondacije, specijalizovana Sali Maknamara. „Sadašnja vladina garnitura je jedna od najevropskijih tokom dužeg vremena. Nikakva nepoštena zavera protiv EU ovde ne postoji”, kategorična je ona.

Odbijanje Genlija da obelodani imena finansijera kampanje neće moći, prema mišljenju analitičara iz Brisela, dugo da opstane, ukoliko on zaista želi da ukloni sumnje sa sebe. No, teško je baviti se pretpostavkama šta će on uraditi, Jer, kako se tvrdi iz nekoliko izvora, on naprasno u poslednje vreme menja orijentaciju – tvrdi da on nije protiv jačanja EU, čak mu se sviđa i ideja federalne Evrope...