Свет
Суоснивач Алдија умро и сахрањен у тајности
Браћа Албрехт, Карл и преминули Тео, власници мултинационалног трговачког ланца, држе прво и треће место на листи најбогатијих људи у Немачкој
Носилац бронзане медаље међу најбогатијим Немцима Тео Албрехт (88), један од оснивача џиновског трговинског ланца „Алди“, преминуо је а и сахрањен је баш онако како је и живео – у тајности. Немачки медији, „гладни“ вести у овом летњем периоду, тек су средином ове недеље сазнали да је Тео Албрехт прошле суботе умро и да је већ, у најужем породичном кругу, сахрањен.
На најновијој „Форбсовој“ листи најбогатијих Немаца Тео Албрехт је освојио треће место, с богатством које је процењено на 16,7 милијарди долара. У поређењу с претходном листом Тео Албрехт је „склизнуо“ за једно место јер је његово богатство смањено за две милијарде долара. Због тога Тео више није био уз бок брату Карлу Албрехту (90) који је, с богатством од 23,5 милијарди долара, убедљиво најбогатији човек у Немачкој. Између браће Албрехт „угурала се породица Ото – каталошка трговина – с богатством од 18,7 милијарди долара.
Браћа Карл и Тео Албрехт ушли су још као млади у трговачки посао – основна знања стекли су радњи своје мајке која је отворена давне 1913. године. После Другог светског рата, 1948. браћа су преузела мајчину радњу и веома брзо, пратећи најмодерније трговачке трендове, остварили су велики пословни успех. Од 1961. године њихов ланац продавница добио је име „Алди” – што скраћеница од њиховог презимена (Албрехт) и речи дисконт. Њихова пословна максима била је: најбољи квалитет по приступачној цени.
Пословно царство браћа су поделила 1960. године од када постоје две фирме: „Алди север” и „Алди југ”. Непотврђена верзија приче каже да су се браћа посвађала због предлога да се у њиховим самопослугама продају цигарете и хлађени освежавајући напици.
У годинама и деценијама које су уследиле оба „Алдија” су напредовала џиновским корацима. Данас су то две велике мултинационалне компаније са око седам хиљада филијала у Европи и 1.200 у Аустралији и САД. Незваничне процене кажу да је годишњи обрт овог трговачког дисконтног ланца преко 40 милијарди евра.
Тео Албрехт је 29. новембра 1971. године отет. После 17 дана заточеништва и плаћеног откупа – седам милиона марака –ослобођен је. Отмичари су касније ухваћени, али половина новца исплаћеног за његово ослобађање никада није пронађена. У медијима је тада кружила прича да је Тео Албрехт, нешто касније, покушао да суму исплаћену отмичарима отпише од пореза.
После овог немилог догађаја браћа Албрехт су се повукла у најдубљу илегалу. О приватном животу породице немачка јавност није сазнавала ни мрвице, њихове фотографије права су реткост, а последње изјаве за штампу су из седамдесетих година прошлог века.
Преминули Тео Албрехт био је велики католик, оженио се 1949. године и има два сина. Тео јуниор и Бертолд Албрехт раде у „Алдију север”.
Ж. Ракић
Последњи коментари
Robne kuce Beograd i slicni su poslovali onako kako su poslovali samo zbog milijardi dolara pomoci sa zapada tokom 60 tih ,70 tih i osamdesetih godina, i zbog monopolistickih polozaja. Isto kao i danas razne delte. Srbija i nekadasnja Kraljevina su imale na desetine robnnih kuca koja gde su cene bile daleko pristupacnije a roba bila vrhunskog kvaliteta, ali onda je dosao komunizma i sve to unistio. Da nije zavladal ta najpogubnija kuga covecanstva, ikada, Srbija bi imala svoje Aldije, Otto, Karstadt Quelle i slicne kompanije, samo u mnogo repreyentativnijem obliku. Naravno, bili bi smo i deo EU od osnivanja. A porodice vlasnika takvih robnih kuca bile bi i skromnije i neprimetnije nego porodica Albreht.
Robne Kuche Beograd su sasvim lepo zadovoljavale prosechnog stanovnika Srbije i tadashnje Jugoslavije. Nije se moglo pazariti od ptice mleko za to su fine i pokondirene tikve mogle otichi preko vikenda u Trst ili u Minhen. karat za voz 2. razreda je bila dzab-dzaba u to vreme. ode se do Minhena popije kafa, pazari u Aldu i slichnim veletrgoivinama sve sam kvalitet a prodavachice se polome da vam donesu da probate gomilu stvari i josh vam se nasmeshe od uva do uva ako ne pazarite nishta dok bi vam nashe prodavachice u RKB sve po spisku shto ih zamarate bez potrebe. Ja sam tako radio. Ako mi treba od ptice mleko ja uskochim u voz i pravac Trst a ponekad i Minhen po superkvalitetnu tehnicku robu.
Не бих претерано очекивао од евентуалног доласка Алдија (Aldi) и/или Лидла (Lidl) у Србију. Квалитет робе нигде није споран. Цене су мало другачија прича. У Немачкој - одличне. У Француској подношљиве, мада су хипермаркети узвратили ударац и својим "буџет" линијама производа прате или поткопавају цене дискаунтера, само што квалитет није увек на нивоу. У Аустрији су Хофер (Hofer) tj.Алди и Лидл већ скупљи. У Швајцарској, у коју су недавно дошли и где су их чекали к'о озебао сунце, углавном су се само изједначили по ценама са дуополистима Коопом и Мигро(с)ом. У Мађарској исту робу коју имају у Немачкој и Француској (нпр. чоколаду, пахуљице, сокове од воћа и парадајза, итд) продају и до 50% скупље. Нисам убеђен да транспортни трошкови оправдавају ту разлику. Неко скупља кајмак. Можда сами трговци, можда држава наметима, можда неко трећи. Ако је тако у Мађарској, бојим се да би у Србији могло да буде само горе. Ако уопште желе и успеју да уђу...
