Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Светска економија је ушла у нову опасну зону и њени главни актери – лидери САД, Европе и Јапана – морају да донесу тешке одлуке како би се избегао најгори сценарио, нови круг глобалне рецесије у околностима када још нису саниране све последице претходне.

Ово је упозорење Роберта Зелика, председника Светске банке, једног од највиших функционера светских финансија. Саопштио га је у Вашингтону, на предавању које је одржао студентима универзитета „Џорџ Вашингтон”, чиме је потврдио оно што су пре њега говорили и други: да садашњим неизвесностима, које су тренутно најакутније у Европи, кумују пре свега политичке калкулације. „Исувише дуго се оклева”, поручио је Зелик, „што је довело до тога да је сада преостало само неколико болних опција.”

Ово је на неки начин и давање интонације уочи јесењег заседања Светске банке и Међународног монетарног фонда, овде у Вашингтону, од 23. до 25. септембра, где ће у фокусу бити пре свега акутна дужничка криза у еврозони и фискалне невоље њене најугроженије чланице – Грчке.

Пре тога посебан састанак овде ће одржати министри финансија Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке – како би дискутовали како да помогну Европи! Ако је некоме био потребан доказ да се променио не само међународни политички поредак, него и економски, од овог већег нема.

У околностима када су традиционалне економске силе на силазној путањи, ове „развијајуће” економије, уз Јужну Кореју и Индонезију, доприносиће са више од половине глобалном економском расту до 2025. године. Зелик је, између осталог, подсетио да Кина већ данас троши 50 одсто свег цемента који се произведе у свету.

Председник Светске банке, иначе бивши високи функционер у влади Џорџа Буша, критиковао је и сопствену земљу, због тога што није у стању да се носи са растућим буџетским дефицитом. Јапан је пак укорен због отпора структурним реформама своје економије које би је извеле на пут динамичнијег раста.

Серији јавних позива да се спречи банкрот Грчке, пре свега због ланчане реакције коју може да изазове у банкарском систему Европе (па и Америке), придружио се и Тимоти Гајтнер, секретар америчког Трежерија (Министарство финансија), који је пре два дана констатовао да је криза у еврозони пре свега криза политичког одлучивања.

У најновијој изјави, датој на једној конференцији у Њујорку, настојао је међутим да „спусти лопту” и смири нервозу берзанских инвеститора, оценом да „нема шанси” да главне земље Европе дозволе да њихове водеће финансијске институције доживе судбину „Браће Лиман”, финансијске куће са Волстрита чији је колапс 2008. био окидач за тадашњу финансијску кризу.

Гајтнер је последњих недеља веома ангажован у европским пословима: само пет дана откако се вратио са састанка министара финансија и гувернера централних банака Групе 7 у Марсељу, јуче је отпутовао за Вроцлав у Пољској, овога пута на састанак са колегама из свих 27 чланица ЕУ.

Пажња са којом се у Вашингтону прате збивања на другој страни Атлантика разумљива је ако се има у виду да је прошле године у Европу отишло 27 одсто од укупног америчког извоза вредног 492 милијарде долара. У овом билансу при том није учинак америчких мултинационалних компанија које су регистроване у ЕУ, а чији је обрт 2010. тамо био чак 2,75 билиона.

Према анализи ММФ-а, европска финансијска криза би раст америчке економије скресала за 0,7 одсто, што је велика сума ако се узме у обзир да је њен раст у првој половини ове године износио само 1,8 одсто.

М. Мишић