Од нашег специјалног извештача

Брисел – Седмогодишњи Мишел весело показује нову компјутерску игрицу коју је јуче ујутру затекао у својој новогодишњој чарапи. „То сам добио од Светог Николе”, намигује шеретски, док са мајком шета по Гран пласу, централном тргу у историјском делу Брисела, који је већ недељама бајковито окићен, а на њему се смењују различите предновогодишње феште.

Док су Мишел и многобројни дечаци и девојчице у Белгији јуче, када католици обележавају Светог Николу, добили играчке и слаткише, више од десет и по милиона Белгијанаца је од Светог Николе добило нову федералну владу. Док су у понедељак касно увече белгијски малишани чекали Светог Николи, краљ Алберт Други је именовао валонског социјалисту Елија ди Рупа (60) за новог премијера, чији избор је на јучерашњој седници потврдио и белгијски парламент.

Тиме је, после 540 дана без владе, окончана најдужа политичка криза у историји Белгије у којој су се шест водећих фламанских и валонских политичких странака договориле о шестој по реду реформи државног система, којом ће региони добити још већу власт у односу на савезни ниво.

Иако је Ди Рупо први представник Валонаца у последњих 30 година који је на челу белгијске владе, састав његовог кабинета није се превише променио у односу на претходни који је водио Ив Летерм. Како се истиче у уводнику фламанског дневника „Стандард”, једина промена у новој белгијског власти је управо сам премијер. Према оцени овог дневника, „предност ових ветерана је у томе што имају огромно искуство”.

И заиста, у влади коју чине 12 министара и шест државних секретара иста су лица, осим што је дошло до одређених промена у министарским портфељима, због неписаног правила да ако је Валонац премијер, онда је Фламанац министар финансија, и обрнуто. Тако је због премијера Валонца његов сународник, досадашњи министар финансија, Дидије Рејндер преузео дипломатију, а досадашњи министар иностраних послова Стевен Ванекере министарство финансија.

Иако је Ди Рупо новина за Белгију, као први премијер који је син имиграната, први који је декларисани геј и први од 1974. године који је социјалиста, поједини аналитичари сумњају да је добро то што заправо исти људи треба да решавају све видљивију економску кризу у Белгији. Кризу која прети да буде још већа од када је јуче међународна рејтинг агенција „Стандарда и Пурса” саопштила да би многим европским земљама, па и Белгији, већ требало да буде спуштен кредитни рејтинг.

Вероник Ламкин, новинарка дневног листа на француском „Соир”, каже да после почетне реакције олакшања што је Белгија нашла пут да изађе из најтеже кризе у својој историји, следи гнев јер се схвата да су страначки лидери успели за само 20 сати да између себе поделе 18 портфеља (12 министарских и шест државних секретара).

„Да ли треба да се подсећамо да би ових 13 мушкараца и шест жена требало да реформишу земљу којој истиче време. Две и по године (до истека њиховог мандата) веома је кратак рок да се среде јавне финансије, прилагоди наш друштвено-економски модел за реалност 21. века и примени реформа државног система”, каже Ламкинова. „Другим речима, уколико ће доношење сваке одлуке захтевати једну или више непроспаваних ноћи за Ди Рупову владу, онда је неуспех неизбежан.”

Засад је неизвесно да ли ће Ди Рупо успети да спречи језички подељене политичаре да се и даље свађају и потпуно се посвете решавању економских проблема, узимајући у обзир да према истраживање јавног мњења које је урадио „Соир” само 29 одсто Фламанаца има поверење у новог премијера, док је у Валонији тај проценат знатно виши – 69.

А изазова за премијера 181 година старе Белгије напретек је – следеће године је неопходно смањити буџетски дефицит за 11,3 милијарде евра, знатно смањити јавни дуг који сада износи безмало 100 одсто бруто друштвеног производа, уверити синдикате да не протестују због мера штедње, повећати економски раст тако да достигне планираних 0,8 одсто...

Предугачка је листа политичких и економских изазова које су Елио ди Рупо и његов кабинет добили за Светог Николу. Седмогодишњи Мишел је дефинитивно боље прошао.

Ненад Радичевић