Predsednik Boris Tadić i papa Benedikt Šesnaesti (Foto Beta)

Od našeg dopisnika
Rim, 14. novembra – Poslednjeg dana trodnevne radne posete u Rimu predsednik Tadić susreo se po drugi put u svojoj političkoj karijeri sa papom Benediktom Šesnaestim.

Kao što je uobičajeno po vatikanskom protokolu, dočekali su ga predstavnici rimskih aristokratskih porodica koji su predsednika, zajedno sa delegacijom Republike Srbije, uputili do pape.

Pred početak privatnog dijaloga, papa Benedikt Šesnaesti darovao je srpskom predsedniku pozlaćeni medaljon Pontifikata dok je Tadić svetom ocu poklonio iluminaciju sa motivima iz Miroslavljevog jevanđelja.

Tokom razgovora predsednik Tadić zahvalio je papi na principijelnoj politici Vatikana: „Naglasio sam poseban značaj Kosova kao izvorišta srpske državnosti i kulture i kao jednog prostora na kome su izgrađeni svi hrišćanski spomenici koji definišu identitet Srbije i značajan deo hrišćanskog identiteta srpskog naroda”.

Politička saradnja sa Vatikanom, prema Tadićevim rečima, vrlo je bitna i zbog uticaja Vatikana na evropsku i međunarodnu politiku.

„Mi se istovremeno susrećemo sa pitanjima koja imaju poseban značaj kada je na dnevnom redu identitet naroda, hrišćansko prisustvo na prostoru jugoistočne Evrope i ekumenski dijalog između Katoličke i Pravoslavne crkve”, izjavio je Tadić na konferenciji za novinare nakon susreta.

Dok je tokom samita u petak i susreta sa italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem 2014. bila značajna godina u vezi sa evropskim integracijama Srbije, tokom razgovora sa papom Benediktom istaknuta je 2013. godina i obeležavanje Milanskog edikta, imajući u vidu i da je njegov tvorac Konstantin Veliki rođen upravo na teritoriji današnje Srbije, u Nišu. „Činjenica je da Srbija učestvuje u toj velikoj panevropskoj proslavi u vremenu kada je definisan hrišćanski identitet našeg kontinenta. To jeste prilika za mnoge značajne manifestacije i važne susrete koji bi intenzivirali ekumenski dijalog”, zaključak je ne samo Tadića već i papa.

Osim susreta sa papom, predsednik Tadić susreo se i sa sekretarom Vatikanske države Tarčizijom Bertonijeom, gde je još jednom podvukao značaj principijelne pozicije Vatikana kada je u pitanju pokušaj ostvarenja nezavisnosti Kosova.

Evropska integracija Republike Srbije svakako je obeležila razgovor pape i predsednika Tadića.

Plan o 2014. godini, koji su promovisali premijer Grčke Papandreu i italijanski premijer Berluskoni, predstavlja jedan realističan plan i u simboličkom smislu. Kako dodaje predsednik Tadić: „Grčka i Italija su predstavnice istočnog i zapadnog hrišćanstva, u istorijskom smislu gledano mogu biti od velike koristi za realizaciju jednog takvog plana, a 2014. koincidira sa 2013. i obeležavanjem Milanskog edikta i ulogom Konstantina Velikog. Papa i ja smo se saglasili da bi to bila prilika da se ubrza i politički proces, a ne samo ekumenski dijalog i ulazak čitavog zapadnog Balkana u Evropsku uniju što bi zatvorilo krug 1700 godina nakon Milanskog edikta”.

Kao što je to prethodnog dana naglasio ambasador Srbije pri Vatikanu Vladeta Janković, i Tadić je potvrdio da je za papinu posetu Srbiji neophodno da većinska crkva uputi jedan takav poziv: „Saglasili smo se da je vreme obeležavanja Milanskog edikta 2013. idealan trenutak u kojem bi do takve posete moglo doći. Što se tiče države Srbije, taj poziv ostaje otvoren”, zaključio je Tadić.

Nakon razgovora sa papom Benediktom Šesnaestim predsednik Tadić posetio je izložbu Muzeja palate Venecija „Moć i milost – sveci, zaštitnici Evrope” na kojoj je najstarije izloženo delo upravo ikona svetog Petra i Pavla iz 13. veka (na kojoj su prikazani i kraljica Jelena Anžujska i njeni sinovi Milutin i Dragutin) a koja se čuva u riznici Crkve svetog Petra.

Marina Lalović