Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Кабулу је, према извештајима америчких медија, јуче ујутру стање нормализовано после великог напада талибанских диверзаната у самом центру града где су добро утврђене западне амбасаде и штаб међународних снага који су тамо још од октобра 2001.

Упад великог броја герилаца, од који су неки били у улози бомбаша самоубица, показао је још једном да су талибани у стању да прођу кроз неколико безбедносних прстенова око главног града, као и око неколико покрајинских центара. Недељни напад је наиме извршен симултано на укупно 8 локација широм Авганистана, укључујући и базу НАТО у граду Џалалабаду, а према изјави побуњеничког споксмена, реч је о почетку њихове „пролећне офанзиве”.

Биланс напада који је трајао пуних 18 сати, како је пренео Асошијетед прес, је 36 погинулих нападача, 8 авганистанских полицајаца и 3 цивила.

Према оцени кабулског дописника „Њујорк тајмса”, у питању је био најодважнији и најусаглашенији напад у последњих неколико година. Напад је почео у недељу тачно у 1:45 поподне, на свим локацијама на сличан начин: најпре ватром из пешадијског оружја, затим експлозијама, а потом разменом ватре са авганистанским снагама безбедности, полицијом и армијом.

У Кабулу, мете напада биле су зграда парламента и западне амбасаде. Као и у сличној акцији из септембра прошле године, талибански борци су пуцали из недовршених стамбених и пословних зграда којих је напретек и у самом центру Кабула.

Амерички и савезнички војници нису овога пута били директно ангажовани, сем неколико налета њихових хеликоптера, тако да је ово била нека врста испита за домаће безбедносне снаге од којих се очекује да до 2014, када је предвиђено да се западна коалиција повуче, преузму комплетну бригу о одбрани поретка у земљи.

Према првим анализама, али и наводним признањима неколико заробљених нападача, напад су организовали и извели припадници „Хакани мреже”, фракције талибана чија је база на пакистанској страни пограничног подручја и која ужива подршку пакистанске војске.

То је свакако нова компликација у већ увелико проблематичним односима САД и Пакистана који су номинални савезници у „рату против терора”, како се овде описује авганистанска окупација. У последње две године постало је сасвим очигледно да Исламабад води и своју политику чији је циљ да задржи утицај у суседној земљи и после повлачења Запада.

То је и објашњење зашто Пакистан, упркос великим притисцима САД, одбија да се обрачуна са „Хакани мрежом”, на коју, како се спекулише, рачуна као на фактор у послератној констелацији власти у Авганистану. Овакав сценарио се у Исламабаду, разуме се, енергично оповргава.„Хакани мрежа” има око 10.000 бораца и доказано је да је прошлог септембра она извела напад на америчку амбасаду у Кабулу, на веома сличан начин као и јучерашњу акцију: инфилтрирањем у центар града, заузимањем напуштених зграда да би одатле ракетном и пушчаном ватром гађала циљеве удаљене неколико стотина метара.

Недељни напад се узима и као потврда промене талибанске стратегије: уместо освајања територије, они се сада усредсређују на дестабилизовање земље и ометање консолидације власти у Кабулу, коју сматрају марионетском.

Најновија офанзива показује и да су талибани нестрпљиви: уместо да сачекају најављено повлачење страних трупа за нешто више од две године, они очигледно желе да то убрзају, или бар саботирају излазну стратегију Америке, која настоји да пре повлачења довољно ојача домаће снаге безбедности и институције, са планом да извесно војно присуство задржи и после формалног окончања рата.

Једно од објашњења је и да талибани на овај начин желе да ојачају своју позицију у најављеним преговорима са Америком, који су у припреми већ неколико месеци.