Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14.  децембра – Николи Тесли се убрзано враћа заслужена слава која му је ускраћена када је, готово пре седам деценија, умро у дубоком сиромаштву, а међу „технофилима”, он је већ сасвим потиснуо свог ривала за живота Томаса Едисона.

Ово је главна порука у тексту од готово 1.300 речи који објављује најтиражнији (два милиона примерака) амерички дневник „Волстрит џорнал”. Главна порука је да је „српски емигрант” који је 1943. преминуо у једном њујоршком хотелу, без породице и пријатеља, незаслужено дуго био заборављен, док је његов, за напредак цивилизације у сваком случају мање заслужан, конкурент подједнако неоправдано уздизан.

Кад су калифорнијски изумитељи пре три године желели да „брендирају” свој електрични аутомобил од 100.000 долара, дали су му име „тесла”. Исту ствар су учинили и у маркетингу познатог произвођача графичких процесора „Нвидија”, који су новој серији напредних чипова такође дали Теслино име.

Продуценти видео-игрице „тамна празнина” су лику који је једини у стању да разуме принцип функционисања свемирског брода којим су приспели ванземаљци дали име – Никола Тесла.

Теслу, наводи новинар „Џорнала”, често, као своју инспирацију, помиње и један од двојице оснивача „Гугла” – Лери Пејџ. Док је Теслина наизменична струја у венама данашње цивилизације, изуми који су прославили Едисона – међу њима и грамофон и филмска камера – већ су у музеју. Његова енергетски расипна сијалица са ужареним влакном у развијеним земљама већ се забрањује и замењује флуоресцентном – коју је предвидео Тесла.

Едисон је, попут Форда, „човек 20. века”, констатује „Џорнал”, док је Тесла актуелан и у 21. веку. По својим изумима и ономе што је замишљао, али није стигао да реализује, оно је у сваком случају био испред свог времена. Бавио се рендгенским зрацима и ласерима пре него што су постали стварност.

Тесла је, укратко, „кул”, како би се рекло језиком данашње младежи. Око свега шта је радио постоји „елеменат научне фантастике”. „Његова аура је непроцењива”, кажу у маркетингу „Нвидије”.