Када су житељи Рафе на самом југу појаса Газе пре два дана чули како ће египатске власти после више од годину дана отворити границу са овом територијом, многи од њих су моментално почели да се пакују. Вишегодишњи живот у изолацији толико је исцрпио поједине Палестинце да их је прва назнака да је блокада Газе мало попустила натерала да искористе засад јединствену прилику – да побегну.

Тих 360 квадратних километра територије на којој живи око милион и по људи не само што одавно спада у најнасељенију територију на планети, већ га поједини борци за људска права називају и „највећим затвором на свету”. Наиме, од кад је на изборима у Гази у јуну 2007. године екстремни Хамас успео да победи умерени Фатах и преузме власт, Израел и Египат су успоставили блокаду појаса Газе, дозвољавајући само допремање хуманитарне помоћи.

Упркос блокади чија је намера била и да онемогући Хамас да се наоружава, то се није догодило. Штавише, ракетни напади из појаса Газе на југ Израела били су све чешћи, а дошло је и до отмице израелског војника Гилада Шалита. Критичари кажу да блокада није успела да угрози положај Хамаса већ је само наштетила сиромаштву у Гази и учинила да обнова инфраструктуре, уништене у тронедељној израелској акцији крајем 2008. и почетком 2009. године, буде скоро немогућа.

Наиме, на листи производа које Израел не дозвољава да се увезе у Газу налази се грађевински материјал будући да је од њих могуће направити и бункере. Према подацима Уједињених нација, забрана за цемент учинила је практично „немогућим” обнову 12.000 палестинских кућа. Ипак, у првој половини ове године неколико стотина тона цемента је увезено у Газу, али према оцени хуманитарних организација то је само мали део потреба будући да је пре блокаде месечно у Газу допремано 70.000 тона цемента. Осим тога, водоводна и канализациона мрежа су у распаду јер је немогуће допремити нове делове за ову инфраструктуру.

Ипак, променљива листа артикала који су забрањени за увоз у Газу изазива највише чуђење, како међународне јавности, тако и самих житеља Газе.

Продавци у центру Газе, како преноси извештача Тајма, шале се са тим која је дозвољено да се увезе роба, попут сапуна за лице и јогурта са ниским процентом масноће, док су као луксузна роба забрањени за увоз коријандар и инстант кафа. Друге ствари, као шти су смрзнути лосос, никад нису долазили у Газу пре блокаде, док сада стижу у значајним количинама, сведочи један од продаваца.

Према подацима Агенције УН за палестинске избеглице листа артикала који су у различитим покушајима била забрањена за увоз укључује сијалице, свеће, шибице, књиге, музичке инструменте, одећу и обућу (дозвољени у марту 2010), чоколада, мускатни орашчићи, лешник, шампон и регенератор за косу. Многи други производи, од аутомобила до компјутера и фрижидера, у принципу су забрањени. Критеријуми за увоз су тако чудни тако да је, на пример, дозвољено сушено месо и туњевина, али не и сушено воће, као и што је дозвољена минерална вода али не и воћни сокови. Ипак, у току уобичајене седмице у мају, Израел је дозволио увоз око 14.069 тона хране, лекова и других потрепштина у Газу.

Премда подаци Агенције УН за палестинске избеглице наводе да 80 одсто домаћинстава зависи од неке врсте помоћи у храни, страни извештачи преносе да житељи Газе лако кажу да неће никад бити глади, али додају да то не осликава најбоље њихов квалитет живота.

Како преноси извештач „Вашингтон поста”, Шабан, један од радника у Гази, каже да је некад зарађивао и до 100 долара дневно, да је пушио „малборо” и да је сваких два месеца ишао на одмор у Египат.

„Сада видим људе који десет сати дневно копају камење за пет долара”, каже Шабан.

Пре 2007. године, из Газе се месечно извозило 750 камиона намештаја, прехрамбених производа, текстила и пољопривредних производа, што им је дневно доносило пола милиона долара. Данас само неупоредиво мањи број камиона јагода и цвећа успева да изађе из границе Газе.

Упркос израелској блокади, све што недостаје поприлично успешно се шверцује кроз подземну мрежу која броји стотине тунела испод границе између Египта и Газе. Тунелима, од којих су неки толике ширине да је могуће мотором или чак аутомобилом ући у њега, допрема се све. Од чоколаде, преко мотора и горива за путничка возила до оружја (које је један од разлога за блокаду) – све за живот и смрт стиже тунелима. Да кријумчарење оружја тунелима није сузбијено признао је чак и израелски премијер, додавши ипак да би било још горе да нема блокаде ваздушних, копнених и водених путева.

----------------------------------------------

Хамасов порез на шверцоване цигарете

Житељи Газе, не само што су љути на Израел и његову блокаду, већ су од прошлог месеца поприлично бесни и на владајући Хамас који им је наметнуо порез на пушење. Наиме, суочен са великим финансијским тешкоћама Хамас је одлучио да уведе порез на цигарете које се тунелима шверцују из Египта у Газу тако да се сад на сваку паклицу плаћа порез од три шекела (60 евроценти), што је цену паклице цигарета подигло за 60 одсто.

Н. Радичевић