Od našeg specijalnog izveštača

Istanbul – Opisujući sadašnju situaciju kao „ozbiljnu pretnju” regionalnom miru, Turska i njeni saveznici u NATO-u iskazuju veliku zabrinutost povodom incidenta u Mediteranu kada je protivvazdušna odbrana Sirije 22. juna oborila turski vojni avion.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan, koji je odmah posle obaranja turskog F-4 zatražio konsultacije 28 članica NATO-a, obratio se juče u parlamentu članovima svoje Partije pravde i razvoja.

Prekidan aplauzima zbog „ljutnje” što je Damask bez upozorenja naredio obaranje aviona koji je nakratko, greškom, kako ovde objašnjavaju, upao u vazdušni prostor Sirije – „što nikada ne može da bude izgovor za napad” – Erdogan je izjavio da je napadom otvorena nova faza u tursko-sirijskim odnosima.

Pošto je konstatovao da režim u Damasku predstavlja „jasnu pretnju turskoj bezbednosti”, premijer je najavio nova pravila angažovanja turske vojske i obećao da Turska od sada neće tolerisati ili ostaviti bez odgovora bezbednosne pretnje Sirije.

„Bilo koji vojni element koji se iz Sirije približi turskoj granici predstavljajući opasnost i rizik bezbednosti biće smatran za pretnju i tretiran kao vojni cilj”, rekao je Erdogan, iako je istovremeno jasno dao do znanja da se Turska drži „zdravog razuma” – što ne treba „tumačiti kao slabost”.

Iako je zamenik premijera Bulent Arinč posle hitne sednice vlade u ponedeljak saopštio da su „sve opcije na stolu”, uključujući i pravo Turske da vojno uzvrati, očigledno je da Turska uvažava sve pozive na uzdržavanje koji stižu ne samo od saveznika u NATO-u, već i Evropske unije, Rusije i Kine.

Erdogan je za početak najavio nova, zaoštrena pravila angažovanja turske armije precizirajući da će svako približavanje sirijske vojske 600 kilometara dugoj zajedničkoj granici biti smatrano za „vojnu pretnju”.

„Turska će se braniti u skladu sa međunarodnim pravom”, izjavio je ranije Arinč dodajući da incident ne može da prođe nekažnjeno.

Ankara je u pismu Savetu bezbednosti obaranje aviona opisala kao „neprijateljski čin sirijskih vlasti protiv nacionalne bezbednosti Turske”. Ipak, koliko god je odluka Turske da se obrati NATO-u dokaz opasnosti sadašnje situacije, ona je istovremeno i signal da, barem za sada, Ankara traži odgovarajući diplomatski odgovor i da ne razmišlja o vojnom uzvraćanju.

Ne slučajno, elektronski mediji preneli su juče izjavu oca kapetana Gokana Ertana, jednog od dvojice pilota turskog F-4 za kojima se i dalje traga: „Ne bi bilo u redu da zemlja ide u rat zbog pilota, aviona ili 50 aviona.”

Posle jučerašnje sednice ambasadora NATO-a u Briselu, generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen saopštio je da sve članice smatraju da je obaranje turskog aviona „neprihvatljivo” i da je NATO „uz Tursku u duhu snažne solidarnosti”.

„Ovo je još jedan primer koji pokazuje kako se sirijske vlasti oglušuju o međunarodne norme”, rekao je Rasmusen.

Turska je ambasadorski sastanak zatražila pozivajući se na član 4 Povelje NATO koji predviđa da svaka članica može da zatraži konsultacije ukoliko proceni da je ugrožena njena bezbednost. Član 4, za razliku od člana 5, eksplicitno ne pominje moguću vojnu akciju.

Ovo je tek drugi put u istoriji NATO-a da se aktivira član 4. Prvi put je to takođe učinila Turska, 2003, kako bi osigurala svoju bezbednost posle invazije na Irak.

Odnosi Turske i Sirije ozbiljno su narušeni i znatno pre incidenta sa turskim vojnim avionom koji je, priznaje Ankara, greškom ušao u sirijski vazdušni prostor, ali je bez upozorenja oboren kada je bio blizu izlaska.

Premijer Erdogan je već gotovo godinu dana žestok kritičar sirijskog predsednika Bašara el Asada koga je u vreme početka pobune pre 16 meseci pozivao da krene u reforme, a sada ga optužuje za brutalnu upotrebu sile protiv sopstvenog naroda.

Boško Jakšić