Ankara – Dolaskom profesora međunarodnog prava Ahmeta Davutoglua za šefa turske diplomatije, Turska je znatno intenzivirala svoju diplomatsku aktivnost, kako prema Siriji, Jermeniji i Izraelu, tako i prema balkanskim zemljama. Dinamična diplomatska aktivnost u jugoistočnoj Evropi i pojedine izjave turskih zvaničnika kod pojedinih analitičara izazvali su sumnju da Turska zapravo teži svojevrsnoj obnovi uticaja koje je imala za vreme Otomanskog carstva, odnosno takozvanom neootomanizmu. Međutim, zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova Turske kao i eksperti u Ankari odlučno demantuju ovakve navode uz objašnjenja da bi tako nešto bilo protivno i važećem ustavu Turske.Od našeg specijalnog izveštača

Prema rečima profesora Mustafe Kibaroglua, predavača na odseku za međunarodne odnose Bilkent univerziteta u Ankari, sumnje u obnavljanje otomanskog uticaja Turske su bespredmetne, budući da bi tako nešto bilo protivno i Ataturkovim i ustavnim principima Republike Turske.

„Predstavnici sadašnje administracije u Ankari i u neformalnim razgovorima kažu da nemaju takvu ambiciju, jer su ljudi dovoljno pametni da znaju da to nije ni poželjno ni izvodljivo. Čak i ako bi neko imao takve ambicije, Ustav zabranjuje stvaranje novog otomanizma”, kaže Kibaroglu i dodaje da se ovakve sumnje koriste protiv Turske, ali i da on veruje da je jedan od razloga za takve sumnje to što se sadašnja vlada smatra bližom konzervativnim i religijskim krugovima.

Prema rečima profesora Kibaroglua, turska vlada želi da Turci van njenih granica ostanu i povinuju se zakonima u zemljama u kojima žive. On dodaje da je istina da Turska ima specijalni interese na Balkanu, a razloga za to ima od onih istorijskih i emotivnih do geografskih jer se jugoistočna Evropa nalazi između Turske i zapadne Evrope.

„Međutim, aktivnost Turske ne može se tumačiti kao mešanje u unutrašnju politiku Bosne i Hercegovine ili bilo koje druge bivše jugoslovenske republike. Bilo bi glupo da Turska iza zatvorenih vrata ima kontakte sa Bošnjacima, budući da ne želimo da nas optužuju da se mešamo u tuđe unutrašnje poslove”, kaže Kibaroglu.

Šanivar Olgun, generalna direktorka odeljenja za Balkan i centralnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova Turske, kaže da je cilj aktivnosti njene zemlje u regionu da se na tom prostoru održi mir i uspostavi dublja regionalna integracija. Ipak, i nedavno održan sastanak političkih direktora ministarstava spoljnih poslova zemalja Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi pokazuje da je težište svih aktivnosti na Bosni i Hercegovini.

Turska, koja trenutno predsedava Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, predložila je da organizuje međunarodnu konferenciju kojom bi se obeležilo 15 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je prekinut rat u BiH.

„Nije bilo konsenzusa o organizovanju konferencije, ali ovaj naš predlog je i dalje na stolu. Smatramo da je posle 15 godina neophodno proceniti šta je postignuto, gde su propuštene šanse da se napravi napredak i gde ići dalje”, objašnjava Olgunova i dodaje da Turska smatra da su posle 15 godina lokalni lideri u BiH dovoljno zreli da sami iznađu rešenje za neophodne ustavne promene.

Ona dodaje da bi saglasnost o tome kako da se uspostave efikasnije institucije BiH trebalo da bude plod dogovora tri naroda i da Turska ne želi da nameće paket gotovih rešenja već samo pokušava da pokrene sve tri strane na razgovore.

„Nismo srećni što je butmirski proces propao, ali očigledno je bila nedovoljna posvećenost lokalnih lidera tome. Naš cilj je da ih nateramo da rade na tome, budući da je neophodno da se u BiH stvore mehanizmi na osnovu kojih će se efikasno donositi i sprovoditi zakoni. Međutim, sve opcije su otvorene, od toga da paket ustavnih reformi pripreme lokalni lideri, do toga da to uradi Evropska unija, odnosno međunarodna zajednica”, kaže Šanivar Olgun i dodaje da uprkos velikom turskom zalaganju da BiH uđe u NATO, ona neće moći da postane članica alijanse bez uspostavljanja efikasne vlasti. Prema njenim rečima, NATO ne može sebi da dopusti da ima članicu kojoj će biti neophodno veliko vreme da između tri naroda usaglasi svoj stav o nekoj odluci koja se donosi na nivou saveza.

Generalna direktorka odeljenja za Balkan i centralnu Evropu MSP-a Turske dodaje da, ipak, ne očekuje veliki pomak ka ustavnim promenama sve dok se ne završe izbori u BiH.

Nenad Radičević