Анкара – Доласком професора међународног права Ахмета Давутоглуа за шефа турске дипломатије, Турска је знатно интензивирала своју дипломатску активност, како према Сирији, Јерменији и Израелу, тако и према балканским земљама. Динамична дипломатска активност у југоисточној Европи и поједине изјаве турских званичника код појединих аналитичара изазвали су сумњу да Турска заправо тежи својеврсној обнови утицаја које је имала за време Отоманског царства, односно такозваном неоотоманизму. Међутим, званичници Министарства спољних послова Турске као и експерти у Анкари одлучно демантују овакве наводе уз објашњења да би тако нешто било противно и важећем уставу Турске.Од нашег специјалног извештача

Према речима професора Мустафе Кибароглуа, предавача на одсеку за међународне односе Билкент универзитета у Анкари, сумње у обнављање отоманског утицаја Турске су беспредметне, будући да би тако нешто било противно и Ататурковим и уставним принципима Републике Турске.

„Представници садашње администрације у Анкари и у неформалним разговорима кажу да немају такву амбицију, јер су људи довољно паметни да знају да то није ни пожељно ни изводљиво. Чак и ако би неко имао такве амбиције, Устав забрањује стварање новог отоманизма”, каже Кибароглу и додаје да се овакве сумње користе против Турске, али и да он верује да је један од разлога за такве сумње то што се садашња влада сматра ближом конзервативним и религијским круговима.

Према речима професора Кибароглуа, турска влада жели да Турци ван њених граница остану и повинују се законима у земљама у којима живе. Он додаје да је истина да Турска има специјални интересе на Балкану, а разлога за то има од оних историјских и емотивних до географских јер се југоисточна Европа налази између Турске и западне Европе.

„Међутим, активност Турске не може се тумачити као мешање у унутрашњу политику Босне и Херцеговине или било које друге бивше југословенске републике. Било би глупо да Турска иза затворених врата има контакте са Бошњацима, будући да не желимо да нас оптужују да се мешамо у туђе унутрашње послове”, каже Кибароглу.

Шанивар Олгун, генерална директорка одељења за Балкан и централну Европу Министарства спољних послова Турске, каже да је циљ активности њене земље у региону да се на том простору одржи мир и успостави дубља регионална интеграција. Ипак, и недавно одржан састанак политичких директора министарстава спољних послова земаља Процеса сарадње у југоисточној Европи показује да је тежиште свих активности на Босни и Херцеговини.

Турска, која тренутно председава Процесу сарадње у југоисточној Европи, предложила је да организује међународну конференцију којом би се обележило 15 година од потписивања Дејтонског споразума којим је прекинут рат у БиХ.

„Није било консензуса о организовању конференције, али овај наш предлог је и даље на столу. Сматрамо да је после 15 година неопходно проценити шта је постигнуто, где су пропуштене шансе да се направи напредак и где ићи даље”, објашњава Олгунова и додаје да Турска сматра да су после 15 година локални лидери у БиХ довољно зрели да сами изнађу решење за неопходне уставне промене.

Она додаје да би сагласност о томе како да се успоставе ефикасније институције БиХ требало да буде плод договора три народа и да Турска не жели да намеће пакет готових решења већ само покушава да покрене све три стране на разговоре.

„Нисмо срећни што је бутмирски процес пропао, али очигледно је била недовољна посвећеност локалних лидера томе. Наш циљ је да их натерамо да раде на томе, будући да је неопходно да се у БиХ створе механизми на основу којих ће се ефикасно доносити и спроводити закони. Међутим, све опције су отворене, од тога да пакет уставних реформи припреме локални лидери, до тога да то уради Европска унија, односно међународна заједница”, каже Шанивар Олгун и додаје да упркос великом турском залагању да БиХ уђе у НАТО, она неће моћи да постане чланица алијансе без успостављања ефикасне власти. Према њеним речима, НАТО не може себи да допусти да има чланицу којој ће бити неопходно велико време да између три народа усагласи свој став о некој одлуци која се доноси на нивоу савеза.

Генерална директорка одељења за Балкан и централну Европу МСП-а Турске додаје да, ипак, не очекује велики помак ка уставним променама све док се не заврше избори у БиХ.

Ненад Радичевић