Париски шик има изненађујуће моменте: поједине грађанке Француске шетају у широким огртачима званим бурке, које падају преко целог лица и тела, уз један уски прорез за очи.

Чак и да његова супруга Карла Бруни није бивша манекенка, шеф Јелисејске палате Никола Саркози је могао да увиди да са оваквом модом нешто није у реду и да оваква гардероба вређа француске појмове једнакости и слободе.

„Бурке нису добродошле у Француској”, поручио је недавно Саркози француским посланицима, док је готово истовремено у регионални парламент у Белгији ушла марамом завијена муслиманка Махинур Оздемир (27) као посланик.

Саркозијев говор пред оба дома парламента и успех Махинур Оздемир да постане први посланик са марамом у Европи изазвали су питање које многи Европљани не желе да чују – да ли је начин живота појединих муслимана на Старом континенту у сукобу са европском културом и њеним вредностима?

„Не можемо прихватити жене затворенике иза мрежа, одсечене од друштвеног живота, лишене сваког идентитета”, поручио је Саркози.

Како јавља телевизија Франс 24, Саркозија су одмах напали опозициони социјалисти, тврдећи да задире у оно што га се не тиче – гардеробу грађана.

Посланици центра и деснице земље са највећом муслиманском популацијом у Европи (око пет милиона) и пре Саркозијевог обраћања покренули су иницијативу да парламент забрани бурке грађанкама Француске и муслиманкама које тамо живе. Левичари су одбацили предлог, а неке од муслиманских организација у земљи истичу да не треба претеривати са тим, јер је у буркама „само 100.000 жена”.

Много су гласније биле исламске групе у Британији, које упозоравају Саркозија да изазива бес грађана ове вероисповести. Муслимански савет Британије је истакао да су оцене француског председника о муслиманској гардероби „увредљиве”.

За разлику од француских јавних школа, где је законом из 2004. ученицима забрањено да истичу верска обележја попут крстова или марама, на „острву” свака школа самостално одређује хоће ли девојчице смети да долазе покривене.

„Дејли телеграф”, међутим, подсећа да Саркози није говорио о гардероби већ о томе шта она симболизује. Бурке су симбол неједнакости и потпуног потчињавања жена мушкарцима и зато им није место у Европи.

Чак су и неке британске исламске групе подржале француског председника, надајући се да ће бурке бити склоњене не само са париских него и са лондонских улица.

„Треба му аплаудирати”, изјавио је Таџ Харги из Муслиманског едукативног центра Оксфорда. Он је објаснио за „Телеграф” да је Саркози покренуо дебату од које многи Европљани беже, плашећи се још и јачег муслиманског фанатизма.

Умерени лондонски имам Усама Хасан је такође изјавио да разуме Саркозија и да Куран поручује муслиманима да поштују локалне обичаје.

Саркозијеви подржаваоци верују да у овоме не треба попуштати јер је реч о једнакости грађана, темељу европске и француске културе. Предвиђају да ће посланици усвојити закон о забрани бурки за најкасније шест месеци.

Француска опозиција тврди да Саркози користи безначајно питање облачења муслиманки као трик да скрене пажњу незадовољних радника са посустале економије. Они кажу да од забране неће бити ништа.

Један број медија и аналитичара предвиђа да би најгори сценарио био управо тај – да председник најављује санкције без намере да истраје.

Подсећа се да је и садашњи британски министар правде Џек Строу пре три године скренуо пажњу на ово питање, замоливши муслиманке да код њега на консултације не долазе сакривеног лица.

Пошто је Строу стварно разљутио верске фанатике, а Британија није донела никакве конкретне мере, на лондонским улицама је уследио пркос у облику неколико хиљада бурки више.