Свет

У Грчкој почео 24-часовни штрајк

Атина: све чешћи призор на улицама Фото АП

АТИНА – Грчку је данас погодио 24-часовни генерални штрајк који су организовали водећи синдикати у земљи због мера штедње које су тешко погодиле раднике и службенике.

„Ово је довољно, ми не можемо више”, то је слоган под којим се демонстранти окупљају на централном атинском тргу Синтагма испред зграде парламента.

Данашњи штрајк су организовале две водеће синдикалне федерације - ГСЕЕ и АДЕДY- које имају око два милиона чланова у јавном и приватном сектору. Протести су почели синоћ у организацији синдиката који су блиски левичарским партијама. Данас само раде основне службе у школама, министарствима, болницама и банкама, успорен је јавни превоз. Према првим извештајима, једино засад није поремећен ваздушни саобраћај, јављају агенције.

У Атини се воде преговори између владе и делегације ММФ и Европске уније која тражи нове мере штедње, смањење расхода из буџета, смањење плата и нова отпуштања радника у јавном сектору.

Председник синдикалне конфедерације ГСЕЕ Јанис Панагопулос је нове мере описао као „смртну пресуду” за земљу, односно раднике и службенике.

Привремена влада премијера Лукаса Пападимоса је присиљена да спроводи мере штедње пошто је то предуслов за добијање помоћи од међународних финансијских институција како би се избегао банкрот земље.

Танјуг
објављено: 07.02.2012

Последњи коментари

Раде Ковачевић | 09/02/2012 10:17

Bonn Berlin. Пошто сте претходно субјективно утврдили да један конфедералан савез држава, назван Европска унија, спашава једну своју чланицу, Грчку, од банкротства којем је ту чланицу, узгред, сам савез изложио, ви накнадно захтевате да вам се испостави сличан пример, желећи да наведете на закључак како је, тобоже, по примени начела одговорности и солидарности својих чланица Европска унија заправо савез држава без премца у досадашњој историји !? Тврдите то, верујем несвесно и искрено, иако ниједна мера на коју ЕУ принуђава Грчку не гарантује Грчкој излазак из дужничке кризе ни за двадесет година, а камоли економски опоравак, привредну експанзију и друштвени развој !? Европска унија, у ствари, не „спашава“ Грчку већ финансијске установе (банке, фондове, осигуравајуће куће, приватне кредиторе и сл.) које су инвестирале у Грчку, пошто се показало да је повраћај њихових средстава неизвестан, а што доводи у питање способност тих установа да одговорно поступају према сопственим повериоцима ( депонентима, акционарима, другим банкама и сл.). Еу ништа не улаже у сутрашњицу Грчке већ у њену јучерашњицу, опет у дугове ! Све што Грци добијају, или,пак, што створе одлази,( а одлазиће и даље ако се Грчка не предомисли), на отплате дугова, а не на истраживања и развој, не на продуктивност и конкурентност. Реч је, заправо, не о интеграцији Грчке у европски систем, већ о преузимању њених ресурса под споља контролисаним условима.

Bonn Berlin | 10/02/2012 08:28

@ Rade Kovacevic´, ne znam na koje grcke
" resurse " mislite? Meni su poznate samo masline, pomorandze, ovo ne mislim ironicno.Najveci resursi koje Grcka ima su prvo brodovlasnici, to je privatno i nedodirljivo, posle toga dolazi poljoprivreda i nesto malo servisnih usluga. I na kraju uvek isto pitanje, ko je terao Grcku da se zaduzi " kao Grcka " ? EU svakako nije, da li Vam je poznato koliko su milijardi dobili bespovratne pomoci od EU ? Isto tako i Italija,Portugal i Spanija. Vama se EU ne svidja, to je Vase misljenje, ja zivim u EU i smatram da je nema trebalo bi je izmisliti. Ona je ako nista drugo garant mira izmedju clanica, samo osim prava postoje i duznosti.

Раде Ковачевић | 10/02/2012 16:53

Bonn Berlin. Грчка одавно није претежно пољопривредна земља, односно у ДБП Грчке пољопривреда данас учествује са мање од 20 одсто, индустрија са више од 30 одсто ( текстилна индустрија и прерада пољ. производа и сл.), трговина са више од 20 одсто, затим поморски транспорт у коме Грчка, по тонажи, заузима једно од првих места. Што се, пак, тиче пољопривредних култура најзаступљенији је дуван, а не маслинке, поморанџе итд. Грчку индустриују, међутим, карактерише високо учешће страног капитала, што значи да је грчка привреда већ деценијама отворена и интегрисана у европску заједницу. Ништа приватно нигде ( не само у Грчкој ) није недодирљиво, све је подложно национализацији, фрагментацији ( сетите се, на пример, случаја „ Microsoftа “ у САД-у) и поновној приватизацији. Ко је терао финансијске установе и приватне повериоце Немачке и Француске итд. да позајмљују Грчкој ако је она финансијски и ресурсно инвалидна и инвестиционо несигурна земља ? Немци су посебно бацили око на грчка острва и обалу који су у државној својини, као и на могућност изградње сопствене хотелијерске инфраструктуре у Грчкој. Обратите пажњу да су према вашем мишљењу најзадуженије земље ЕУ управо оне које су од ЕУ примале колосалну бесповратну финансијску помоћ, од којих само Италија има јавни дуг два билиона еура, да бисте можда дошли до закључка да ту нешто ипак није као што изгледа !? Па ипак, ви сте у праву, ЕУ и оваква каква је претставља некакву гаранцију мира у Европи, али илузија је да може оваква каква је и опстати.