Prema izveštajima agencija

Tokio – Broj žrtava razornog zemljotresa i cunamija, koji su u petak pogodili severoistok i istok Japana, verovatno će premašiti 10.000, dok se kriza nastavlja u elektrani „Fukušima Daiči“, gde su zbog nestanka struje posle zemljotresa i cunamija u tri reaktora prestali da rade sistemi za hlađenje.

Lokalne vlasti ukazuju da ne mogu da uspostave kontakt s desetinama hiljada ljudi, ali da ne gube nadu da još ima preživelih.

Japan se suočava sa sve većom humanitarnom krizom, budući da su milioni ljudi ostali bez kuća, vode, struje ili grejanja. Na desetine hiljada ljudi potražili su utočište po školama i stadionima kako bi se spasli od niskih temperatura.

Šteta od ovog razornog zemljotresa iznosiće između 14,5 i 34,6 milijardi dolara, objavila je juče vodeća američka kompanija za analiziranje rizika „AIR Vorldvajd”. Ta kompanija je, međutim, istakla da se radi samo o preliminarnoj proceni štete.

„Spasilačke ekipe još nisu završile posao i procenjivanje štete je, ustvari, tek počelo, tako da još ništa nije izvesno”, navela kompanija u saopštenju koje prenosi AFP.

Nekontrolisano pregrevanje najmanje četiri nuklearna reaktora na severoistoku Japana, tri dana posle zemljotresa jačine devet stepeni Rihterove skale, i potonje serije cunamija, gurnulo je tu zemlju u „najtežu nacionalnu krizu od Drugog svetskog rata”, ocenio je juče japanski premijer Naoto Kan.

On je istovremeno pozvao sunarodnike na jedinstvo i prisebnost u prevazilaženju krize. Zemljotres koji se dogodio prošlog četvrtka na 10 kilometara ispod dna Pacifika, 80 kilometara istočno od grada Sendaja, proglašen je juče „najrazornijim u istoriji Japana”.

U međuvremenu snažni potresi registrovani su i juče u toj regiji koja se suočava s nezabeleženom nuklearnom i humanitarnom krizom.

Taman što su japanski atomsku stručnjaci juče započeli krajnje neuobičajenu akciju – hlađenja eksplozijom načetog reaktora „Fukušima 1“ vodom iz Pacifika, pumpa u postrojenju „Fukušima 3“ prestala je, iz još nepoznatih razloga, da ubrizgava vodu, dok je u reaktoru nastavila da raste količina opasnog hidrogena. Nuklearni senzori na 100 kilometara severno od Fukušime registrovali su radijaciju četiri puta veću od zvanično dozvoljene.

Gotovo istovremeno, stigle su vesti da je na tri reaktora nuklearnog postrojenja „Onagava“ registrovan pojačan stepen radijacije, iznad dozvoljenog nivoa.

Japanske vlasti su već obavestile Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da je Državna komisija za električnu energiju uvela vanredno stanje u Onagavi, navodi se u saopštenju te agencije UN u Beču.

„Japanske vlasti prinuđene su da preduzimaju mere za hlađenje reaktora kakvih nema u udžbenicima. Japan je suočen sa situacijom bez presedana i vlada preduzima sve što je god moguće da ohladi jezgro reaktora“, izjavio je Mark Hibs, ekspert za nuklearnu energiju Instituta Karnegi u izjavi za „Vol strit džornal“.

U međuvremenu, Meteorološka agencija SAD procenila je juče da postoji 70 odsto šansi da zemljotres jačine sedam i više stepeni Rihterove skale pogodi Japan u sledeća tri dana, preneo je londonski „Fajnenšel tajms“.

I dok stručnjaci pokušavaju da zaustave pregrevanje nuklearnih postrojenja elektrane „Fukušima“ i „Onagava“, japanske vlasti naložile su dodatnu evakuaciju stanovništva iz ugroženog regiona: preko 590.000 ljudi izmešteno je na najmanje 20 kilometara udaljenosti od te atomske centrale. Preko 100.000 vojnika japanske armije, oko 100.000 policajaca i 55.000 pripadnika Civilne zaštite nastavili su juče akciju traganja za preživelima duž priobalja severoistočnog Japana: razorni cunami dosegao je čak devet kilometara u dubinu kopna noseći sve ispred sebe.

U međuvremenu, brojni spasilački timovi iz Japana i 56 zemalja sveta tragaju za nestalima u otežanim uslovima, naime ogromni delovi kopna su okruženi vodom i nedostupni. U mnogim gradovima ima sve manje hrane, benzinske pumpe su zatvorene: lokalna policija deli pirinač i ćebad samo najugroženijima, javljaju agencije.

U međuvremenu je proradio i vulkan Šinmoedake, na jugozapadu Japana, posle dve nedelje mirovanja, izbacujući pepeo i stene do četiri kilometra uvisi.

Vulkan visok 1.421 metar, na planinskom vencu Kirišima, proradio je u januaru, posle 52 godine zatišja. Poslednja veća aktivnost, pre jučerašnje, registrovana je 1. marta.

Za sada nije poznato da li je erupciju izazvao zemljotres.