БАГДАД – Више од 50 шиитских ходочасника је погинуло данас у експлозији аутомобила бомбе у граду Басра на северу Ирака, у последњој серији напада током шиитских празника и неколико недеља након повлачења америчких снага из те земље.

Према претходном билансу, представници болнице у Басри су навели да су примили 20 тела и 70 повређењих особа после експлозије која се догодила надомак џамије код града Зубаир, рекао је лекар Ријад Абдул-Амир, начелник болнице у Басри. Он је сада потврдио да је погинуло 50 и повређено више од 100 људи.

Полиција је потврдила број жртава у нападу али није навела друге детаље.

Портпарол гувернера Басре Ајад ал-Емарах изјавио је да се не зна да ли је у питању самоубилачки напад или напад активирањем бомбе на даљину.

Експлозија се догодила пошто шиити обележавају комеморацију имама Хусеина, главне шиитске фигуре, који је преминуо пре 40 дана.

Напад се догодио усред етничке и политичке кризе у земљи између шиита и сунита, што је паралисало рад владе. Сунитска мањина водила је владу под режимом Садама Хусеина, али после његовог свргавања, шиити су заузели главна министарска места.

Ирак на ивици грађанског рата

Ирак се суочио с дубоким секташким поделама и новим крвопролићем, што потврђује данашње убиство више од 30 шиитских ходочасника у Басри, на југу земље.

Готово свакодневно подметање бомби и ривалство између две верске фракције - већинских шиита и мањинских сунита - почело је у чим су се повукли Американци, што би могло да доведе до још дубљих подела и грађанског рата.

Од 22. децембра у неколико напада широм земље погинуло је више од 280 људи, што се, у тако кратком року, не памти годинама.

У основи садашњих обрачуна су дубоке поделе између верских фракција, пре свега, већинских шиита и мањинских сунита.

Премијер Нури ал Малики оптужио је потпредседника Тарека ал Хашемија, сунита, да стоји иза „убистава неколико високих владиних и безбедоносних званичника”. Он је због тога издао потреницу за његово хапшење.

Потпредседник државе Хашеми је то демантовао и избегао је хапшење тако што је побегао на север земље, где је засад нашао уточиште међу тамошњим Курдима.

То је заоштрило односе између две главне верске фракције, чији неспорозуми вуку корене још од времена владавине Садама Хусена. Мањински сунити оптужују премијера Ал Маликија да се већ понаша као диктатор.

Лидер четири милиона ирачких Курда Масуд Барзани, који су се на северу земље изборили за аутономију, иницирао је одржавање националне конференције на којој би се решили отворени проблеми у земљи.

Барзани се залаже за „добровољну унију Арапа и Курда и за федерални систем у Ираку”, преносе агенције његову изјаву.

„Секташке регионалне тензије биле би самоубиство за цео регион”, упозоравају у Анкари која с великом забринутошћу прати и најновији развој који би могао да доведе до нових потреса на Блиском истоку.

У немирном региону укрштају се многи спољни интереси. Техеран у Ираку подржава већинске шиите, док сунити имају блиске односе са Саудијском Арабијом.

У Анкари се страхује за судбину Туркмена, народа блиског Турцима, који би могли да буду жртве секташких обрачуна.

Бела кућа је у сталним контактима са владом у Ираку, како би се избегло даље заоштравање.