Strast prema alkoholu kobna za Ruse

Statistika kazuje da će Rusi za novogodišnje i božićne praznike popiti oko 800 miliona flaša piva, 100 miliona flaša šampanjca, 80 miliona flaša vina. Na sve to treba dodati oko 250 miliona flaša votke, onih polulitarskih (od čega najmanje 100 miliona flaša nelegalne proizvodnje), 10 miliona flaša konjaka (jevtinog)... Pri tome treba imati u vidu da u današnjoj Rusiji živi nešto manje od 142 miliona stanovnika.

Ne čudi stoga to što je predsednik Dmitrij Medvedev tokom prošle godine pokrenuo opsežnu kampanju protiv konzumiranja alkohola. On je problem alkoholizma otvoreno nazvao „nacionalnom brukom“ i najavio odlučnost da do 2012. smanji upotrebu alkoholnih napitaka za najmanje jednu četvrtinu. U to ime, za početak, odredio je i najnižu cenu polulitarske flaše votke – 89 rubalja (oko 200 dinara).

Mnogi ruski političari su predsednikovu odluku ocenili kao – „hrabru“. Posebno imajući u vidu pokušaj poslednjeg sovjetskog šefa države Mihaila Gorbačova koji je sličnim potezom, pre 24 godine, na sebe navukao odijum nezadovoljstva običnih građana. Ali to su bila druga vremena, SSSR je već bio na ivici raspada, a prava beda je tek kucala na ruska vrata.

Problem Rusa nije samo prekomerna upotreba alkohola. Mnogo veće nevolje prouzrokuje to što je skoro polovina pića (uglavnom votke) koje popiju iz „domaće radinosti”, ili proizvod bez kontrole, kada državne destilerije završe sa zvaničnim radnim vremenom. Takvo piće daleko je lošijeg kvaliteta od zvaničnog, a neretko i opasno po život, ali je zato i dvostruko jevtinije. Zvanična statistika pokazuje da prosečan Rus godišnje popije čak 14,5 litara alkohola. Nezvanične statistike taj broj udvostručuju. Nisu retki slučajevi da se konzumira i čisti alkohol, onaj apotekarski, ili parfem. Dovoljno je obogatiti ga sa malo limunovog soka i spreman je za konzumiranje. Pa ko preživi, ili ne oslepi...

Istini za volju, Rusi znaju da piju. Ta „tehnika“ ovekovečena je, između ostalog, u izvanrednom filmu „Sibirski berberin“ Nikite Mihalkova. Piću se, jednostavno, i ne dozvoli da se razlije po ustima. Sipa se direktno u grlo, a potom ispusti dug dah, da alkoholna isparenja što pre nestanu. Ovo, naravno, daje rezultata, ali samo do određene mere. Kada se ta mera pređe, nastaju nevolje.

Jevgenij Brjun, glavni ruski stručnjak za alkoholizam i bolesti zavisnosti, nedavno je na konferenciji za novinare naveo tri karakteristične grupe uživalaca žestokih i drugih pića. Prva grupa, u koju spada oko dva procenta stanovništva, teški su ovisnici. O njima se brinu lekari i socijalne ustanove. Druga grupa, oko 70 procenata, „savršeno su normalni, zdravi, psihički odgovorni ljudi, koju alkohol konzumiraju umereno“. U trećoj kategoriji, koja pokriva između 20 i 30 odsto naseljenja, nalaze se oni koji piju „neumereno i – opasno“. Taj deo stanovništva najviše zloupotrebljava alkohol, a ekonomski i socijalni gubici povezani su upravo sa pomenutom grupom. Oni su loši radnici, izostaju sa posla, imaju problema u porodici... Upravo na ovu kategoriju neophodno je vršiti društveni pritisak kako bi im se pomoglo da se izvuku iz propasti u koju srljaju.

Tako gledano, pitanje je da li će najniža cena votke koju je odredila država biti dovoljno destimulativna za one koji vole da potegnu iz flaše. Lekari kažu da su mali koraci efikasniji od naglih preokreta. Sa druge strane, svako povećanje cene alkohola u prodavnicama samo je povećavalo potražnju za ilegalnim proizvodima. A u Rusiji od alkohola godišnje umre oko 35.000 ljudi.