Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako je u najavi još od februara, sniženje rejtinga američkih i globalnih bankarskih džinova protumačeno je ovde kao nova potvrda da ni sadašnje prilike ni perspektive globalne privrede nisu sjajne.

Novi, niži rejting – procenu boniteta i dugoročne pouzdanosti glavnih aktera svetskog finansijskog sistema – obavio je „Mudis”, agencija koja je pre svega servis investitora i članica velike trojke (ostale dve su „Standard i Purs” i „Fič”), od čijih ocena zaziru kako banke tako i države.

Među onima kojima je pouzdanost upravo smanjena su perjanice Volstrita, kao što su Goldman Saks, Džej Pi Morgan Čejz, Morgan Stenli, Benk ov Amerika i Siti benk.

U Evropi, slabije ocene od dosadašnjih dobili su praktično svi koji nešto znače u svetskim finansijama: Dojče bank, Berklis, Kredi Suis, BNP Pariba, Kredi agrikol…

Kao razlog za ovaj potez, stručnjaci „Mudisa” navode brige zbog izgleda svetske ekonomije, ali i činjenicu da su sve pomenute banke izložene riziku velikih gubitaka zbog prilika na globalnom tržištu.

Te „prilike” su ustvari neprilike: još nestišana dužnička kriza u Evropi, neotklonjen rizik velikog potresa u evrozoni zbog Grčke, usporavanje ekonomskih lokomotiva, kao što su Kina i Indija, novi znaci stagnacije u SAD, gde je centralna banka (Federalne rezerve) upravo snizila prognoze rasta.

Praktična posledica snižavanja rejtinga, za jedan, dva ili tri stepena, kako kome, jeste da će te banke, najveći svetski kreditori, ubuduće skuplje obezbeđivati sopstveni kapital, dok će na drugoj strani taj trošak prevaljivati na svoje klijente.

To znači da poskupljuju krediti koje uzimaju kompanije, što onda mora da bude ugrađeno u njihove cene. Dakle, novo opšte usporavanje. „Mudis” je rejting bankama snizio prvi put od 2007, iz čega se izvlači zaključak da se stiglo do novog međaša u globalnim privrednim kretanjima.

To se vidi i po padu cena sirovina – neke su u poslednja dva meseca opale i za 20 odsto. Smanjena je tražnja za naftom, koja je na američkom tržištu najjeftinija u poslednjih osam meseci, a trenutno je oko 72 dolara za barel.

Pogođene američke banke snižavanje svojih rejtinga ocenjuju kao neopravdano. Iz Sitija je stiglo objašnjenje da „Mudis” nije uvažio „njihovu transformaciju sprovedenu u poslednjih pet godina”.

Slični je reagovala i Benk ov Amerika: „Povrh jačanja našeg modela upravljanja, prvi kvartal smo završili sa rekordnim zalihama kapitala”, kaže se u njihovom saopštenju. Džej Pi Morgan, čiji se prošlog meseca obelodanjeni gubitak, koji bi mogao da dostigne i pet milijardi dolara, u izveštaju „Mudisa” pominje kao jedan od razloga za snižavanje rejtinga, nije se oglasio

Nezavisni eksperti potez „Mudisa” pozdravljaju kao realniju meru rizika sa kojima se suočavaju velike banke. „To je dobra vest”, citiran je Anat Admati, profesor finansija i ekonomije sa Stanford univerziteta, objašnjavajući da su bilansu pomenutih banaka u ovom momentu „veoma krhki”.

Prema analizi nedeljnika „Tajm”, ovo sniženje rejtinga donosi dugoročnu stabilizaciju, jer su banke sada izložene pritisku da više kapitala drže u rezervi umesto da ga kao dosad investiraju u visokorizične poslove.

„Ukratko, banke se polako ali sigurno pomeraju od uloge kazina ka servisima”, zaključak je „Tajma”.

Milan Mišić