Од нашег дописника

Москва, 16. маја - Пропусна моћ „Јужног тока” биће 64 милијарди кубних метара, уместо 31, како је било предвиђено раније, одлучили су јуче у Сочију руски „Гаспром” и италијански „Ени”.

Иницијатива за повећање капацитета дошла је од италијaнске стране, изјавио је Алексеј Милер, председник „Гаспрома”. Он је додао да то увећање неће утицати на рокове изградње гасовода, као ни на цену пројекта која ће бити далеко нижа него што се раније веровало. Уместо 25 милијарди долара, изградња гасовода испод Црног мора којим ће тећи готово половина гаса који сада иде кроз Украјину, коштаће само 8,6 милијарди.

„Нема никаквих сумњи да је пројекат финансијски обезбеђен и нема никаквих проблема са финансирањем. Студије изводљивости свих делова гасовода који пролазе кроз транзитне земље биће урађене до краја ове године, а до 1. јула 2010. биће готова и студија изводљивости целог пројекта”, - објаснио је Милер, додавши да је могуће да гасовод буде завршен пре предвиђеног рока (крај 1915. године).

Након потписивања меморандума са „Енијем”, Гаспром је потписао коначне споразуме и са енергетским компанијама Бугарске, Србије и Грчке.

Говорећи о значају потписаних докумената италијански премијер Силвио Берлускони изјавио је да је то „корак ка енeргетској безбедности Европе”, а на питање новинара значи ли то превелику зависност од Русије, Берлускони је рекао да се не треба бојати зависности од земље која је „пријатељска и која никад није кршила своје обавезе”. Путин је тај однос назвао „узајамном зависношћу” и додао да „земља која производи енергенте има право да их продаје где год хоће. Али ако градимо цевоводе који коштају много милијарди, онда и ми зависимо од потрошача. То не смета Европи да шири географију свог транзита, као што нама не смета да ширимо своју мрежу гасовода... Боље је не политизирати ту ситуацију, већ се руководити економским интересима”.

Према постојећим споразумима, кад буду изграђени „Северни” и „Јужни ток”, они ће моћи у потпуности да замене украјински гаснотранспортни систем који за сада једини пут руског гаса у Европу. Кроз нове гасоводе тећи ће укупно 118 милијарди кубних метара гаса (капацитет украјинских гасовода износи 117 милијарди). Искључивањем земаља транзитера, искључује се и опасност да нека од њих заврне славине, као што се десило у јануару ове године.

Руски медији истичу да су договори са земљама учесницама склопљени уз низ компромиса – „Ени” се, иако је раније није било предвиђено да учествује у управљању заједничком фирмом на паритетној основи и продаје гас само Италији, изборио да буде учесник и у другом стадијуму пројекта, односно да заједно са „Гаспромом” учествује у продаји гаса осталим земљама кроз које пролази гасовод.

„Одредили смо количине које ће продавати „Гаспром”, као и количине које ће продавати „Ени““,- рекао је Милер.

Бугарска је, поред искључивања посредника, успела да „издејствује” и одређене гаранције у случају да дође до проблема с транспортом гаса. У замену за то, уступиће „Јужном току” део већ постојеће гасне инфраструктуре.

Тврди се да је, да би добио 51 проценат власништва у заједничком предузећу са Србијом, „Гаспром” прихватио да врати дуг „Србијагаса” Кувајту у износу од 370 милиона долара,

Грцима је остављена могућност на диверсификацију испорука горива на рачун гаса из Алжира и Турске, а Атина је обећала да ће новом заједничком предузећу омогућити низ олакшица укључујући и посебан порески режим који ће трајати док пројекат не поврати уложена средства.

Љубинка Милинчић