Tri meseca pošto je sa trga u Santanderu odnet Franko na konju, lokalne vlasti španske severnoafričke enklave najavile su da će do kraja marta ukloniti statuu „kaudilja” u stojećem položaju – poslednji od dvadesetak spomenika fašističkom diktatoru u celoj Španiji.

Posle dugog oklevanja, desničarske vlasti Melilje, jedne od dve španske teritorije na obali Maroka, odlučile su, u skladu sa zakonom koji je vlada Hosea Luisa Sapatera usvojila u oktobru 2007, da prebace statuu u skladište, a kasnije možda u vojni muzej.

Zakon o istorijskom sećanju, kako je popularno poznat, usvojen je posle dugog usaglašavanja i mnogo polemike sa ciljem da zvanično osudi diktaturu, obešteti žrtve i konačno raščisti sa svim ostacima frankizma u zemlji u kojoj je dugo postojao prećutan dogovor političkih partija da se ne bave zločinima počinjenim tokom Frankove višedecenijske vladavine.

Njime je između ostalog propisana obaveza lokalnim vlastima da sa ulica i javnih zgrada uklone sve simbole iz vremena generala Fransiska Franka, koji je vladao Španijom od kraja građanskog rata 1939. sve do smrti – 1975.

Desničarske vlasti Melilje odbijale su u početku da uklone statuu zbog toga što je postavljena 1977. ne u čast diktatoru nego „komandantu Legije Melilje” koji se borio protiv marokanskih plemena petnaestak godina pre španskog građanskog rata.

Poslednji spomenik Franku iz kontinentalnog dela Španije uklonjen je prošle godine sa trga u Santanderu, ali je ostalo još mnogo spomen-ploča, reljefa i čitavih fasada sa simbolima fašističke diktature. Takođe je ostalo dosta ulica i trgova koji nose ime diktatora ili nekog od njegovih najbližih saradnika.

Uklanjanje spomenika je teklo sporo, jer lokalnim vlastima nisu data ni novčana sredstva ni vremenski rok da zakon sprovedu. Posebno su oklevali gradovi u kojima je na vlasti najveća opoziciona Narodna partija, koja je optužila vladu da ovim zakonom otvara stare rana i pravi nove podele.

Udruženje za obnovu istorijskog sećanja načinilo je 2002. nacrt prve verzije ovog zakona verujući da je za zemlju sa zrelom demokratijom važno da preuzme odgovornost za štetu koju je načinila diktatura.

Za socijalističkog premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera, čiji je deda bio žrtva Frankovih fašista, zakon je bio deo važan deo političke platforme. Ostaje, međutim, teško pitanje šta će biti sa „Dolinom palih”, ogromnim kompleksom sa mauzolejem gde je Franko sahranjen i gde se tradicionalno na dan njegove smrti 20. novembra okupljaju frankisti. Ona po pomenutom zakonu ostaje memorijalni centar, ali je zabranjeno svako političko okupljanje sa fašističkim simbolima.

Simpatizeri „kaudilja” (vođe) pokušavaju, međutim, da vrate neke od spomenika koji su sklonjeni pre nego što je novi zakon stupio na snagu.

Feliks Morales, potpredsednik Fondacije „Fransisko Franko”, rekao je londonskom „Tajmsu” da će njegova organizacija pokrenuti zakonski postupak da se ponovo postavi spomenik koji je iz Madrida odnet 2005, pošto je prestonički viši zaključio da nisu poštovani propisi prilikom uklanjanja. Sud je, međutim, naglasio da se spomenik ne može ponovo postaviti.

J. K.

-------------------------------------------------

Otvaraju se dosijei prekih sudova

Levičarski „Pais” objavio je juče da će ministarstvo odbrane otvoriti arhivu iz doba Frankove vladavine, uglavnom predmete koji se odnose na sudske procese vođene između 1938. i 1945. Oni će biti digitalizovani i smešteni u centralnu arhivu ministarstva.

To bi trebalo da olakša posao porodicama Frankovih žrtava koje budu tražile poništenje kazni prekih sudova, na koje se, inače, odnosio najsporniji deo zakona o istorijskom sećanju.

Pomenutim zakonom su ovi sudovi, koji su Frankovim protivnicima masovno izricali surove kazne, proglašeni nezakonitim, ali ne i njihove odluke.

Sudija Baltazar Garson procenjuje da je 114.000 Frankovih protivnika ubijeno na osnovu ovakvih procesa i sličnim merama odmazde za vreme građanskog rata i posle njega, piše „Pais”.