Три месеца пошто је са трга у Сантандеру однет Франко на коњу, локалне власти шпанске северноафричке енклаве најавиле су да ће до краја марта уклонити статуу „каудиља” у стојећем положају – последњи од двадесетак споменика фашистичком диктатору у целој Шпанији.

После дугог оклевања, десничарске власти Мелиље, једне од две шпанске територије на обали Марока, одлучиле су, у складу са законом који је влада Хосеа Луиса Сапатера усвојила у октобру 2007, да пребаце статуу у складиште, а касније можда у војни музеј.

Закон о историјском сећању, како је популарно познат, усвојен је после дугог усаглашавања и много полемике са циљем да званично осуди диктатуру, обештети жртве и коначно рашчисти са свим остацима франкизма у земљи у којој је дуго постојао прећутан договор политичких партија да се не баве злочинима почињеним током Франкове вишедеценијске владавине.

Њиме је између осталог прописана обавеза локалним властима да са улица и јавних зграда уклоне све симболе из времена генерала Франсиска Франка, који је владао Шпанијом од краја грађанског рата 1939. све до смрти – 1975.

Десничарске власти Мелиље одбијале су у почетку да уклоне статуу због тога што је постављена 1977. не у част диктатору него „команданту Легије Мелиље” који се борио против мароканских племена петнаестак година пре шпанског грађанског рата.

Последњи споменик Франку из континенталног дела Шпаније уклоњен је прошле године са трга у Сантандеру, али је остало још много спомен-плоча, рељефа и читавих фасада са симболима фашистичке диктатуре. Такође је остало доста улица и тргова који носе име диктатора или неког од његових најближих сарадника.

Уклањање споменика је текло споро, јер локалним властима нису дата ни новчана средства ни временски рок да закон спроведу. Посебно су оклевали градови у којима је на власти највећа опозициона Народна партија, која је оптужила владу да овим законом отвара старе рана и прави нове поделе.

Удружење за обнову историјског сећања начинило је 2002. нацрт прве верзије овог закона верујући да је за земљу са зрелом демократијом важно да преузме одговорност за штету коју је начинила диктатура.

За социјалистичког премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера, чији је деда био жртва Франкових фашиста, закон је био део важан део политичке платформе. Остаје, међутим, тешко питање шта ће бити са „Долином палих”, огромним комплексом са маузолејем где је Франко сахрањен и где се традиционално на дан његове смрти 20. новембра окупљају франкисти. Она по поменутом закону остаје меморијални центар, али је забрањено свако политичко окупљање са фашистичким симболима.

Симпатизери „каудиља” (вође) покушавају, међутим, да врате неке од споменика који су склоњени пре него што је нови закон ступио на снагу.

Феликс Моралес, потпредседник Фондације „Франсиско Франко”, рекао је лондонском „Тајмсу” да ће његова организација покренути законски поступак да се поново постави споменик који је из Мадрида однет 2005, пошто је престонички виши закључио да нису поштовани прописи приликом уклањања. Суд је, међутим, нагласио да се споменик не може поново поставити.

Ј. К.

-------------------------------------------------

Отварају се досијеи преких судова

Левичарски „Паис” објавио је јуче да ће министарство одбране отворити архиву из доба Франкове владавине, углавном предмете који се односе на судске процесе вођене између 1938. и 1945. Они ће бити дигитализовани и смештени у централну архиву министарства.

То би требало да олакша посао породицама Франкових жртава које буду тражиле поништење казни преких судова, на које се, иначе, односио најспорнији део закона о историјском сећању.

Поменутим законом су ови судови, који су Франковим противницима масовно изрицали сурове казне, проглашени незаконитим, али не и њихове одлуке.

Судија Балтазар Гарсон процењује да је 114.000 Франкових противника убијено на основу оваквих процеса и сличним мерама одмазде за време грађанског рата и после њега, пише „Паис”.