Posle nedavnih predsedničkih izbora, Ukrajini predstoji i „provetravanje” Vrhovne rade (parlamenta). Naime, kako je juče obznanio Vladimir Litvin, predsedavajući najvišeg zakonodavnog organa u ukrajinskoj državi, većinska koalicija koja je do sada funkcionisala više – ne postoji.

„Naši partneri iz bloka Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana (NU–NS) istupili su, na žalost, iz koalicije i time prekinuli njeno postojanje i rad”, izjavio je predsedavajući parlamenta.

Kako podsećaju ukrajinski mediji, koalicija demokratskih snaga formirana je u decembru 2008, a sačinjavali su je – Blok Julije Timošenko, NU–NS i Blok Litvina. U skladu sa ustavnim ovlašćenjima, predsedavajući Vrhovne rade je dao desetodnevni rok vladajućoj koaliciji da potpisima deputata potvrdi postojanje većine od najmanje 226 parlamentaraca. Do juče tu potvrdu nije dobio. Preostalo mu je samo da objavi da koalicija više ne postoji.

Blok Julije Timošenko i NU–NS (čiji lider je bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko) odmah su digli glas protiv ovakve odluke Litvina, ali ukrajinski analitičari ističu činjenicu da je, u stvarnosti, većinska koalicija odavno „zaribala”. Tokom prošle godine, na primer, nije uspela da izglasa nijedno rešenje. Pored toga, neki članovi koalicije direktno su pomogli opozicionoj Partiji regiona, koju predvodi novoizabrani šef države Viktor Janukovič, da se vladin predlog budžeta za ovu godinu vrati na doradu.

Raspadom vladajuće koalicije šefu države je omogućeno da raspusti parlament i raspiše nove, vanredne izbore. Naravno, pre toga sledi pokušaj stvaranja nove većinske koalicije, a ako i to ne da rezultat, izbori su neizbežni. Kako prenosi agencija „Njuzru” postoje dva rešenja: ili će se stvoriti nova koalicija, ovaj put oko Partije regiona, što zagovara i Janukovič, ili se ide pred birače.

U slučaju drugog rešenja problem je u tome što je parlament nedavno za jesen odložio održavanje redovnih lokalnih izbora i to sa obrazloženjem da za tako nešto nema para. Kako bi se finansirali eventualni vanredni parlamentarni, ostaje sasvim nejasno.

Jasno je, međutim, da će pojedine parlamentarne koalicije i partije morati da menjaju političku stranu. Srećom, a ako se ima u vidu činjenica da je odavno prošlo vreme kada su se stranke razlikovale po ideološkom konceptima, promena partnera i ne bi trebalo da bude ništa više od klasične trgovine, pa ko bolje prođe. U tom smislu pominje se mogućnost da se NU–NS prikloni Partiji regiona a da Juščenko zauzvrat dobije mesto predsednika parlamenta.

Koliko je ovakva kombinacija i realna pokazaće se vrlo brzo. U svakom slučaju, ni to ne bi bilo dovoljno Janukoviču da preuzme kontrolu nad parlamentom. Za to su mu potrebni i deputati koje predvodi Litvin, sadašnji prvi čovek Vrhovne rade. Da li je pomenuti voljan da da podršku Janukoviču, i istovremeno svoje mesto ustupi Juščenku, veliko je pitanje.

Uz to, Ukrajini predstoji i promena vlade. Timošenkovoj je odmah po okončanju predsedničkih izbora poručeno da se odrekne premijerske fotelje. U medijima su se već pojavila imena njenih naslednika, među kojima je i Sergej Tigipko, čovek koji je uspeo da se nametne kao treća po snazi ličnost ukrajinske političke scene. Ne treba na kraju isključiti i „savete” Janukoviču iz inostranstva, bilo iz Brisela, bilo iz Moskve. U tom smislu, predsednik će sigurno dobro oslušnuti signale iz štabova najvažnijih ekonomskih partnera sa istoka i zapada. Jer, ako misli zemlju da izvlači iz katastrofe u koju ju je gurnuo njegov prethodnik pomoć sa strane biće mu i te kako potrebna.

S. Samardžija