Од нашег дописника

Атина – „Грчка мора да настави започети процес реструктурисања и примене драстичних мера штедње“, поручује из Брисела председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо упозоравајући критичаре овог програма да „нису свесни шта причају“.

Највећи део критике упућен је грчким политичарима који у предизборној кампањи користе као аргумент тврдњу да је потписивање споразума са европским кредиторима било грешка која је нацију довела до просјачког штапа и да ће они, ако дођу на власт, све променити, укинути порезе и зауставити смањивање плата и пензија.

О томе колико договорених мера реформи још није спроведено говори и јучерашње саопштење Министарства рада да социјални фондови годишње губе 800 милиона евра јер се и даље исплаћују пензије и бенефиције за 200.000 људи који на њих немају право.

Наводно је већина случајева фалсификовања података предата суду, али ће решавање овог проблема ипак сачекати нову владу.

Брисел је у последњем извештају испољио незадовољство неефикасношћу државне управе у Грчкој пребацујући јој да није у стању да спроведе реформе, наплати порезе, отвори тржишта и да се избори са корупцијом.

У сличном тону, који су неке партије окарактерисале као „поповање”, говорио је и гувернер Централне банке Грчке. Јоргос Провопулос је упозорио да се земља суочава са много дубљом рецесијом од очекиване. Он је апеловао на политичаре да после избора 6. маја учине све како би се без одлагања спровеле строге мере штедње или ће се земља суочити са катастрофалним последицама.

„Стање у земљи али и расположење страних кредитора не остављају могућност за било какво опуштање или одлагање, већ моментално спровођење зацртаних мера штедње, испуњавање преузетих обавеза без обзира на то како ће изгледати нова влада“, изјавио је Провопулос.

То значи да одмах после избора треба спровести закључак Европске комисије о додатном смањењу расхода кроз преиспитивање „црних рупа” у области социјалне политике, одбране, реструктурисања централне и локалне администрације, додатног смањења броја запослених у државном сектору, смањења трошкова у здравству.

Парламент је одлучио да не жури са планираном докапитализацијом банака и да се сачекају избори. Грчке банке су још пре недељу дана биле обавезне да поднесу извештаје о пословању у прошлој години. Јасно је да су апсолутно све имале огромне губитке као последицу повлачења штедње и отписивања дела грчког дуга.

Новац за попуњавање буџета потребан је свим структурама али је грчка полиција отишла корак даље установивши комерцијалне цене за своје допунске услуге.

Убудуће грчки полицајац може да се изнајми за 30 евра на сат, или за 40 уколико има патролна кола. Уколико се изнајмљује хеликоптер, цена је 1.500 евра.

Грчки медији наводе да су примања смањена и свештеницима. Пре шездесет година грчка архиепископија је већи део своје имовине предала држави у замену за буџетско финансирање плата свештеника. Сада се ситуација мења и не само да им се смањују плате већ се одлуком владе на месту десет умрлих или пензионисаних свештених лица финансира само један нови запослени.

Тако, по речима митрополита Спарте, Ефстафија, „криза погађа не само добротворне организације него угрожава и функционисање цркве“.