Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 22. novembra – Belgijski kralj Albert Drugi pozvao je domaće stranačke lidere na konsultacije i dogovor o novom premijeru. Dosadašnji predsednik vlade Herman van Rompuj uskoro će stupiti na dužnost stalnog predsedavajućeg Saveta Evropske unije i napustiti belgijski kabinet. Njegovo imenovanje jeste čast za Belgiju, ali istovremeno otvara problem na unutrašnjem planu i remeti postojeću ravnotežu vlade.

Rompuj je na mesto predsednika Vlade Kraljevine Belgije došao 1. decembra prošle godine, kada je zamenio Iva Leterma, a na isti dan ove godine trebalo bi da preuzme mesto u Savetu EU. U jezički podeljenoj zemlji, zajedničkoj državi Valonaca i Flamanaca, Rompuj je uspeo da stvori neophodno vezivno tkivo. Iako flamanski demohrišćanin, uživao je poštovanje frankofonske zajednice, a kada se prvi put javno obratio posle izbora za predsednika EU učinio je to najpre na francuskom jeziku.

Njegov naslednik, po svoj prilici, biće njegov prethodnik i partijski kolega Leterm, Flamanac s francuskim imenom, za koga mnogi tvrde da nije idealan izbor. Ali malo ko je voljan, a i kadar da stane na čelo vlade i zadobije kakvu takvu stabilnu podršku obe zajednice bez čega nema stabilne vlade. Prevremeni izbori teško da bi rešili problem i olakšali dogovor o premijeru. Povoljna okolnost jeste ta što se bliže Božić i Nova godina, kada se od svih, pa i od političara očekuje da pokažu više dobre volje i tolerancije. Građani će takođe biti više zaokupljeni predstojećim praznicima nego politikom.

Kralj je na konsultacije pozvao poznata imena ‒ lidere pet najvećih partija, a to su: Didije Rejnde, frankofonski liberal i član koalicije valonskog regiona, Merien Tisen, poslanik EP iz partije flamanskih demohrišćana kojoj pripada i Rompuj, Elio di Rupo, socijalista i bivši predsednik regionalne vlade u Valoniji, Žoel Milke, demohrišćanka iz Valonije i bivša ministarka koja je napustila vladu zajedno sa Letermom, i Gi Verhofstat, flamanski liberal i bivši premijer od 1999. do 2008. godine u tri mandata.  

Niko ne isključuje mogućnost da se Iv Leterm, aktuelni šef belgijske diplomatije ponovo prihvati nezahvalnog posla formiranja vlade i pokuša da nastavi posao koji je prekinuo ostavkom kada se prošle jeseni našao u centru skandala tokom prodaje akcija Fortis banke. Njegov greh je bio što je navodno pozvao sudiju koji je odlučivao o legalnosti i uslovima prodaje banke i sugerisao mu kako da postupi. Kada je taj podatak dospeo u javnost on nije ništa demantovao nego je podneo ostavku.

Za stupanje na premijersku dužnost Letermu će biti potrebna podrška frankofona iz briselskog regiona, što je uvek težak zadatak koji se postiže političkim kompromisom uz određene ustupke. Ti ustupci obično znače više autonomije za obe jezičke zajednice, ali se tako postiže saglasnost koja je neophodna za zajedničku federalnu politiku.

Pregovori ponovo mogu potrajati nedeljama i mesecima, a krajnjim rokom za formiranje vlade smatra se 1. jul naredne godine kada će Belgija preuzeti rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU. Dobra okolnost jeste da je vlada već usvojila budžet za naredne dve godine.

Kralj je, po ovdašnjem običaju, medijator koji svojim autoritetom utiče na političke lidere i poziva ih na konsultacije. Audijencije će potrajati sve do izbora novog premijera.

V. Jokanović