Од нашег сталног дописника
Брисел, 22. новембра – Белгијски краљ Алберт Други позвао је домаће страначке лидере на консултације и договор о новом премијеру. Досадашњи председник владе Херман ван Ромпуј ускоро ће ступити на дужност сталног председавајућег Савета Европске уније и напустити белгијски кабинет. Његово именовање јесте част за Белгију, али истовремено отвара проблем на унутрашњем плану и ремети постојећу равнотежу владе.

Ромпуј је на место председника Владе Краљевине Белгије дошао 1. децембра прошле године, када је заменио Ива Летерма, а на исти дан ове године требало би да преузме место у Савету ЕУ. У језички подељеној земљи, заједничкој држави Валонаца и Фламанаца, Ромпуј је успео да створи неопходно везивно ткиво. Иако фламански демохришћанин, уживао је поштовање франкофонске заједнице, а када се први пут јавно обратио после избора за председника ЕУ учинио је то најпре на француском језику.

Његов наследник, по свој прилици, биће његов претходник и партијски колега Летерм, Фламанац с француским именом, за кога многи тврде да није идеалан избор. Али мало ко је вољан, а и кадар да стане на чело владе и задобије какву такву стабилну подршку обе заједнице без чега нема стабилне владе. Превремени избори тешко да би решили проблем и олакшали договор о премијеру. Повољна околност јесте та што се ближе Божић и Нова година, када се од свих, па и од политичара очекује да покажу више добре воље и толеранције. Грађани ће такође бити више заокупљени предстојећим празницима него политиком.

Краљ је на консултације позвао позната имена ‒ лидере пет највећих партија, а то су: Дидије Рејнде, франкофонски либерал и члан коалиције валонског региона, Мериен Тисен, посланик ЕП из партије фламанских демохришћана којој припада и Ромпуј, Елио ди Рупо, социјалиста и бивши председник регионалне владе у Валонији, Жоел Милке, демохришћанка из Валоније и бивша министарка која је напустила владу заједно са Летермом, и Ги Верхофстат, фламански либерал и бивши премијер од 1999. до 2008. године у три мандата.  

Нико не искључује могућност да се Ив Летерм, актуелни шеф белгијске дипломатије поново прихвати незахвалног посла формирања владе и покуша да настави посао који је прекинуо оставком када се прошле јесени нашао у центру скандала током продаје акција Фортис банке. Његов грех је био што је наводно позвао судију који је одлучивао о легалности и условима продаје банке и сугерисао му како да поступи. Када је тај податак доспео у јавност он није ништа демантовао него је поднео оставку.

За ступање на премијерску дужност Летерму ће бити потребна подршка франкофона из бриселског региона, што је увек тежак задатак који се постиже политичким компромисом уз одређене уступке. Ти уступци обично значе више аутономије за обе језичке заједнице, али се тако постиже сагласност која је неопходна за заједничку федералну политику.

Преговори поново могу потрајати недељама и месецима, а крајњим роком за формирање владе сматра се 1. јул наредне године када ће Белгија преузети ротирајуће шестомесечно председавање ЕУ. Добра околност јесте да је влада већ усвојила буџет за наредне две године.

Краљ је, по овдашњем обичају, медијатор који својим ауторитетом утиче на политичке лидере и позива их на консултације. Аудијенције ће потрајати све до избора новог премијера.

В. Јокановић