„Устанак” бирача у Европи

Партије које предводе популисти и странке које промовишу протесте бирача славе изборне победе широм континента.

После неочекиваних успеха екстремне деснице у Француској, нагло растуће популарности радикалне левице у Грчкој, серије запажених резултата немачких Пирата и „уобичајено добрих резултата” популиста и ултрадесничара у Аустрији, Данској и Белгији, најновији у серији успеха забележио је покрет Пет звездица италијанског глумца Ђузепа Бепа Грила на локалним изборима у Италији. 

После пребројавања гласова у другом изборном кругу, постало је јасно: Грило, бард политичке комедије и политичар-из-протеста, деградирао је странку бившег премијера Силвија Берлусконија.

Док је Народ слободе – претходно на власти у већини од преко хиљаду општина у којима су били расписани избори – освојио по седамнаестак одсто бирачке наклоности, Гриловом заслугом је коалиција левог центра преузела челну позицију на локалном политичком нивоу, укључујући победе у „репрезентативним” изборним круговима.

У 21 од 26 главних градова провинција, левица је освојила већину.

Епитет тријумфа припао је покрету Пет звездица. Остварили су изборне успехе у стотинак општина, а у „престоници” прехрамбене индустрије, Парми, освојили су безмало двотрећинску већину – 60,1 одсто гласова.

Нагло стечену популарност покрета Пет звездица аналитичари су прогласили „шамаром целокупној технократској влади у Риму”, али и опоменом свим етаблираним странкама, дакле и победничкој левици.

Повод сликовитој оцени био је, пре свега, резултат у Парми, где је грађанска левица неприкосновено владала до колапса тамошње прехрамбене индустрије. Потоње распарчавање концерна „Пармалат” и рационализација проглашени су парадним примером успешно спроведених владиних реформи, уз сарадњу локалних власти. 

Грило је, међутим, добио изборе указујући да је опстанак посрнулог прехрамбеног гиганта обезбеђен по цену масовних отпуштања до којих није морало доћи.

„Бирачко (не)расположење не ниче само на пармским коренима”, пише у коментару римска „Република” и као доказ наводи статистику о наглом паду популарности владе премијера Марија Монтија.

У минулих шест месеци на челу владе, Монти је изгубио готово половину бирачке наклоности: популарност му је опала са 70 на четрдесет одсто.

Немачки „Фајненшел тајмс” упоредио је успех Бепа Грила са успесима Пирата. Већа популарност Пет звездица у Италији од прихватљивости Пирата у Немачкој објашњена је чињеницом да се економска криза на Апенинима „другачије осећа” него у Немачкој.

Водећи политичари и политиколози, такође, указују да је управо економска криза фактор који подстиче успехе популиста и екстремиста.

Британски вицепремијер Ник Клег упозорио је јуче да би Европа могла да се суочи са новим таласом екстремизма и национализма уколико се не реше актуелни економски проблеми, пре свега у еврозони.

Немачки политиколог Армин Насеи, професор Универзитета Лудвиг-Максимилијан у Минхену, тврди, међутим, да је економска криза само показала недостатке актуелних демократских система у Европи: „Демократија је данас постала исувише сложена, за лаика и просечног бирача непрозирна, недокучива. Њен спори ход изазива фрустрације у бирачком телу. Време је да се размисли о новим, јаснијим видовима демократског одлучивања које би, пре свега, дало могућност бирачима да непосредно (са)учествују у виталним одлукама њихових влада.“

Исправност теорије немачког политиколога потврђена је анализом јавног мњења у Аустрији, где се економска криза (још) није значајније одразила на животни стандард.

Према управо објављеним резултатима, 57 одсто Аустријанаца сматра да садашњи политички систем не може бити реформисан, да је време за нова решења. Само 18 одсто испитаника дало је подршку садашњој влади. Међу понуђеним образложењима за ускраћивање подршке политичарима, већина је заокружила одговоре: „Они раде шта хоће, а не шта народ жели” и „Воља народа се уважава само у (пред)изборним обећањима“.