Какве везе има 20 милијарди долара кредита које је ММФ дао Румунији да превазиђе велику економску кризу и најновија понуда америчког председника Барака Обаме да се у Румунији стационира амерички антиракетни штит? То је понуда коју ће Букурешт врло тешко да одбије, јер је Обама иначе не би јавно ни нудио. У сваком случају, Балкан још једном потврђује да „пара врти где бургија неће”, дилема јесте тек које војне чинове иначе имају великодостојници ММФ-а. Тако се антиракетни штит из Пољске и Чешке сели у Румунију. Парламент у Букурешту о томе треба да одлучи.

Понуда Вашингтона Румунији несумњиво ће појачати сумње Москве у праве намере Америке у вези с тим „штитом”. Наиме, три године се америчка дипломатија трудила да објасни свету, а пре свега Европи, како је „штит” намењен одбрани територије САД од ракета лансираних из Северне Кореје и Ирана. Затим је дискретно отпала верзија опасности из Северне Кореје, неко је у међувремену мало боље погледао глобус и закључио да ипак нису сви будале, но остао је Иран са његовим ракетама. Убрзо након што је ушао у Белу кућу Барак Обама одустаје и од локација за „штит” у Пољској и Чешкој. Сви „стручњаци” који три године причају о тим локацијама као „идеалним” остају без текста. Нема ни извињења што су нас лагали. Можда нису ни знали?

Да не би испало како је попустио пред најавама Москве да ће у области Калињинграда инсталирати ракете „искандер” као руски одговор на амерички „штит”, Вашингтон најављује тзв. трећи позициони рејон на Медитерану. На ратним бродовима Шесте флоте, у Турској, или у Израелу. Што би, признајем, када је Иран у питању, имало логике. Но, сада испада да је Румунија на Медитерану. Неко ће опет посегнути за глобусом.

Војно опкољавање Русије иде редом. Мало на северу, па онда на југу. Ако и када Букурешт прихвати понуду Вашингтона, то ће имати за последицу прекомпоновање безбедносне ситуације у региону Црног мора. Положај Украјине биће још важнији за Русију и Кијев ће бити много даље од уласка у НАТО него што је то био пре три године. Руска ратна лука у Севастопољу додатно добија на значају. Молдавија долази у појачани фокус интересовања Москве, а Придњестровље неформално постаје област Калињинграда. Русија ће ојачати офанзивне ракетне потенцијале на јужном боку своје територије и неће пратити потезе Америке истим војним средствима. Напротив, парираће Америци асиметричним – и потезима и борбеним системима, што је неће увлачити у скупу и наметнуту утакмицу трке у наоружању.

Истовремено, и проатлантски кругови у Кијеву могу да размишљају да ли је америчка понуда Букурешту ракетног „штита”, заправо, део румунског сна о великој Румунији са Молдавијом у својим границама? Биће то сигнал многима и у Кијеву.

Што се тиче Руса, не треба баш много ни да се брину. Слом Шесте армије Вермахта код Стаљинграда отпочео је на њеном боку – који су држале румунске трупе.