Недавна посета данске краљице Маргарете Друге пробудила је у Русији занимање за живот стране аристократије. Био је то, након венчања британског принца Вилијама са Кејт Мидлтон, други по одјеку догађај који је свету приредило „Високо друштво”.

„И ми имамо чиме да се похвалимо”, пише престонички лист „Новие известија”; „У данашњој Москви спокојно живе хиљаде дворјана и трговаца (друштвена титула)”.

Поменута звања својим носиоцима не доносе никакву корист, осим душевног задовољства иако данашњи представници „више класе” не губе наду да ће се једнога дана вратити предреволуционарни поредак.

Осетити шта представља „трговачки дух” у престоници могуће је ако посетите зграду у Електрозаводској улици број 37. Овде се свакога дана окупљају чланови „Московског трговачког друштва”.

Још 1995, неколицина грађана уложили су новац како би се у старом, запуштеном здању обновиле просторије друштва. Данас уређене просторије неодољиво асоцирају на доба пре пада монархије.

Шкриње, дрвени намештај, стакларија, сакупљани су од познаника. Мирис нафталина још увек лебди простором. У предсобљу стоји објава која позива на курсеве хербаријума и икебане. У једној од просторија је велики концертни клавир уз који се редовно одржавају скупови љубитеља музике и певања. У другој просторији служе се пригодна јела.

„Идеја је била да се овде окупљају потомци руских трговаца из целог света, како би се обновиле давно покидане везе. Редовно се одржавају скупови, обнавља традиција”, објашњава 73-годишња пензионерка Олга Биман, секретар друштва.

Ипак, данашњи пословни људи не желе да се идентификују са некадашњим „трговцима” и ретко кога је од њих могуће назвати настављачем традиције. Друштво опстаје на ентузијазму неколицине сарадника и једва успева да се избори са месечним плаћањем закупа, и поред чланарине коју уплаћују чланови којих тренутно има око хиљаду.

Председник друштва Александар Коншин настоји да обнови традицију личног предузетништва. Истиче практичну страну састанака у друштву – помоћ младим бизнисменима.

„Већ смо помогли у пет случајева. Млади предузетници успели су да отворе галерију, пласирају нову одевну колекцију, издају бизнис-игру по угледу на постојећи ’монопол’”, објашњава Кошин.

Друштво је покренуло и специјалне курсеве за младе бизнисмене. Цена је 3.000 рубаља за годину, а одржавају се једном недељно. Ту су и редовни „округли столови” на које се позивају потенцијални инвеститори, помаже се разради пословних идеја и обезбеђују контакти.

Према речима Еме Морозове, председнице Комисије за имовину, чланови се труде да очувају историју. У том смислу већ су издали три књиге посвећене трговачком занату у Москви. Како додаје Олга Биман, једна од тих књига је од антиквара оцењена као изузетно важна и продаје се за не мале паре.

У салонима се потомци трговаца баве потрагом за прецима, састављањем породичних стабала, расправљају о текућим проблемима. Коншин приказује своје породично стабло исцртано на папиру дужине просечне човечије висине. Воли да говори о прецима. Уз то, сви чланови изврсно познају историју и топографију руске престонице. С лакоћом могу да вам означе сваку кући, целе улице и која је којој породици трговаца или предузетника некада припадала.

Са друге стране, постати „дворска дама” у Москви још је већи изазов. Неопходно је доказати порекло и обезбедити одговарајуће документе. На интернет-страници „Руског дворјанског удружења”, стоји упозорење да се до ове престижне титуле не долази преким путем. Овде се не верује на реч, траже се потврде из историјских архива. Неопходно је и платити извесну суму.

Како објашњава Олег Шербачев, до револуције 1917, дворјани су чинили један проценат руског живља, што је чинило око пола милиона особа.

Оно што се разликује у односу на трговачко друштво је чињеница да „дворјанска потврда” у данашњој Русији не значи ама баш ништа. У иностранству је ситуација нешто повољнија.

Чланови овога друштва углавном су посвећени културним збивањима. Тако је издавачка кућа „Центар-полиграф” објавила серију књига под заједничким називом „Заборављено и непознато”, посвећених историји Русије.

„Није нам циљ да изврћемо историју, само настојимо да прикажемо оно што нису учинили издавачи из совјетског доба”, објашњавају аутори.

Мада су многи западни политичари склони да тврде како се Русијом и данас управља „царским методама”, у случају „трговачког” и „дворјанског” друштва, повратак традицији вођен је искључиво емоцијама њихових чланова и жељом да се, барем на неки начин, данашњи Руси подсете како су живели они који су им оставили сећање на царски гламур.

С. С.