Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако је изгледало да ће то опет бити ритуал и само још један у низу „стратешких дијалога” између САД и Кине који се једном годишње одржавају од 2006, управо завршен дводневни сусрет у Вашингтону био је сасвим конкретан.

Тврди се чак да је резултат „међаш” у односима данас прве две економске силе света, мада се није разговарало само о трговини и финансијама, већ и о војној сарадњи, па чак и о стално дежурној, али увек осетљивој теми: људским правима.

„Вашингтон пост” чак говори и о „ресетовању” (преслагању) односа, што је термин који је за билатералне односе уведен на почетку Обаминог мандата када су на нови-стари колосек постављене везе са Русијом.

Две стране су се, укратко, заложиле да продубе своју сарадњу у области економије и војних питања, што би требало да подразумева како је претходна година у којој су ове теме биле повод за међусобна затезања стављена адакта.

Две стране су постигле споразум да се њихови војни врхови убудуће редовно срећу у оквиру „стратешког безбедносног дијалога”. Прошле године повод за напетости у овој области била је продаја америчког оружја Тајвану, острвској републици која је практично већ више од пола века независна, али није у међународним форумима, а Кина је сматра делом своје територије.

Кад је о финансијама реч, Тимоти Гајтнер, који је у Обаминој влади задужен за овај ресор, и кинески потпредседник владе објавили су сопствени план за детант у овој области, где Вашингтон често шаље критике на адресу Пекинга због „манипулација монетом”, што за исход има раст америчког дефицита у међусобној трговини.

Овога пута постигнута је сагласност о „оквиру за свеобухватну економску сарадњу”, у који је смештено и „здраво разумевање” кинеске стране да је неопходно да се многе области њене економије отворе и за спољне актере и њихове инвестиције, што, између осталог, подразумева и могућност да на кинеско тржиште дођу америчке компаније осигурања, инвестициони фондови и други.

Кина је први пут до сада прихватила да се међусобно разјасне и питања које су такође била повод за сталне неспоразуме, као што су механизми субвенционисања извоза. Договор је да се то учини на обе стране.

Све ово би бар донекле требало да уравнотежи главни билатерални дебаланс, онај у трговини. У тој области прилике су такве да је Америка 2010. из Кине увезла чак за 273 милијарде долара више робе него што је тамо извезла.

У том погледу иначе постоје и охрабрујући знаци да се ситуација поправља, дугорочно додуше, у корист САД. Поједини овдашњи економисти наиме све чешће указују да се конкурентска предност Кине, њена способност да производи јефтиније од свих других, полако, али сигурно топи.

Кина је данас главна светска фабрика: у 2010. њен удео у укупној глобалној индустријској производњи износио је 19,8 одсто, према 19,4, колики је удео Америке. Али пошто је у Кини постојан тренд поскупљења радне снаге, уз демографско смањивање укупног броја расположивих радника, док са друге све слабији долар и све већа продуктивност повећавају привлачност САД као произвођача – ситуација се мења. Према најновијој студији Бостонске консултантске групе, Америка ће већ за пет година повратити своју пређашњу позицију главног светског произвођача.

------------------------------------------------------------

Људска права: сви треба да се поправе

Вашингтон – Све земље, укључујући ту и Кину и Америку, могу да унапреде своје прилике у области људских права, констатовала је на вашингтонском састанку страна која је у том погледу главна мета критика – кинеска. Случајном или неком другом подударношћу, баш у време одржавања „стратешког дијалога” у интернет издању магазина „Атлантик” објављен је интервју са Хилари Клинтон, вођен још почетком априла, у којем она одговара на питање да ли су Кинези „престрашени” да се и на њих може пренети синдром народних буна које су у току на Блиском истоку: „Да, јесу. Забринути су и покушавају да зауставе историју, што је узалудан посао. Они то не могу, али ће настојати да се томе опиру колико год могу.”