Свет

Ватикан ниже скандале

Отац Ранијеро Канталамеса упоредио прошлонедељне нападе медијске нападе на католичку цркву, због случајева педофилије, са Холокаустом

Отац Ранијеро Канталамеса (Фото Бета)

Од нашег дописника
Рим, 4. априла – Коментар на медијске нападе на Католичку цркву поводом случајева педофилије широм света, није нашао место у миси Светог Оца Бенедикта Шеснаестог уочи Великог Петка. Међутим, медијски рат, који је претходних недеља кулминирао нападом најутицанијег америчког дневног листа „Њујорк тајмса”, прокоментарисао је, додуше индиректно, лични свештеник Папе Бенедикта Шеснаестог, отац Ранијеро Канталамеса, што је у јавности изазвало још један скандал.

„Жустри напади на католичку цркву могу се успоредити са најсрамнијим аспектима антисемитизма”, рекао је отац Канталамеса. Овај контроверзан став истакнут у завршници хомилије споменут је у присуству самог Папе Бенедикта Шеснаестог унутар Базилике светог Петра уочи молитве на Велики петак.

Отац Канталамеса, ипак, није изговорио у првом лицу овај контроверзан став о скандалима који су заокупирали католичку цркву, већ је реч о цитату преузетом из писма његовог пријатеља Јеврејина који истиче: „Коришћење стереотипа и наметање личне кривице и одговорности колективној кривици подсећају на најсрамније аспекте антисемитизма. Желим због тога да вама лично и папи, као и целој Цркви, упутим моју солидарност као Јеврејина, као и солидарност свих оних који се у јеврејском свету слажу са оваквим осећањем братства”.

Иако је реч о индиректном коментару, католичка црква није ни овога пута поштеђена бурних коментара. Тако Елан Стајнеберг, потпредседник Америчког удружења преживелих у Холокаусту, у интервјуу за „Ројтерс” коментарише да би отац Канталамеса требало да се стиди. „Овакво поређење је увредљиво и неприхватљиво”.

С обзиром да су компромитујуће речи изговорене у присуству Светог Оца многи сматрају да би управо Папа Бенедикт Шеснаести требало да упути јавно извињење. Немачки јеврејски Савет сматра речи оца Канталамесе „увредљивим, дрским и непристојним поготово у односу на све жртве злостављања али и Холокауста”. Генерални секретар овог Савета Стефан Крамер констатовао је да Ватикан сада жели да претвори у жртве све оне који су управо починиоци злостављања, преноси италијански лист „Република”.

Међутим, католичка црква није у потпуности прихватила овај радикални коментар. „Сматрам да поређење није баш одговарајуће”, речи су оца Федерика Ломбардија, портпарола Ватикана. „Писмо би требало да се схвати као солидарност упућена од стране једног Јеврејина. Не ради се о нападу на Јевреје”, разјаснио је Ломбарди у интервјуу за Радио Ватикан желећи тако да апсолутно дистанцира папу од коментара оца Канталамесе. „Реч је о цитату који је могао да проузрокује многа погрешна схватања”, закључује Ломбарди.

Овогодишњи хришћански (и католички и православни) Ускрс, подудара се и са прославом јеврејског Песаха, при чему је то ретка коинциденција, коју многи сматрају јединственом приликом за међурелигијски дијалог. Тренутна криза која све више прожима католичку цркву захтева ипак директан коментар папе Бенедикта Шеснаестог и његов став у односу на скандале објављене претходних недеља у америчким медијама.

Италијански медији ипак истичу да је Свети Отац писмом упућеним ирским католицима објављеним 20. марта, у коме се оштро осуђују сви случајеви педофилије (обелодањени маја 2009), већ направио огроман корак.

Марина Лаловић

------------------------------------

Извињење папиног исповедника

Ватикан – Исповедник папе Бенедикта Шеснаестог Ранијеро Канталамеса извинио се јуче Јеврејима зато што је оптужбе на рачун папе због педофилских скандала у католичкој цркви упоредио са колективним насиљем над Јеврејима. „Искрено ми је жао и извињавам се ако сам повредио осећања Јевреја и жртава педофилије, што није била моја намера”, изјавио је Канталамеса у интервјуу италијанском листу „Коријере дела сера”. Он је такође казао да папа није знао шта ће он рећи. „Папа ме није инспирисао и он је, као сви остали, први пут чуо моје речи за време молитве у базилици”, објаснио је Канталамеса.

Танјуг

објављено: 05/04/2010

Последњи коментари

Dušan  | 05/04/2010 14:13

Taj Holokaust je postao MNOGO popularan u zadnje vreme.Rat 1941-1945 se zove II SVETSKI rati u njemu je izginulo na milione LJUDI (ne SAMO JEVREJA).Čini mi se holokaust toliko pominje da bi se svetu zamazale oči zbog Palestinskog pitanja ,a i svetske ekonomske krize za koje se 'znaju' krivci.Ujedno se podiže tiraž vesti (u konkretnom slučaju pedofilija) jer su reči pedofilija,ubistvo,silovanje....zbog svakodnevne upotrebe u novinarstvu 'izlizane'.Sam Papa se jednom prilikom osvrnuo na to pitanje ,pitanjem "šta bi se pisalo u novinama i gledalo na TV-dnevniku kada nebi bilo ubistava i slično..?". Na Italijanskom "SE NON CE MORTO NON CE NOTIZIA";(Nema mrtvih ,nema ni vesti)

ибн Малик  | 05/04/2010 15:26

Укидање целибата није решење, јер очигледно није у
питању швалерисање него перверзност.

JStefan  | 07/04/2010 04:17

Dali je sva OVA furtutma početak kraja institucije PAPE u katol. veri po proročanstvu od pre 9oo godina, koje citiram:
1590. U nekom od vatikanskih arhiva, otkriven je nepoznati rukopis proročanstava Sv. Malahije (St Malachy) o budućnosti i kraju rimskih papa, rukopis star čitavih 450 godina. Sv. Malahija, irski prelat rođen kao Maelmhaedhoc O’Morgair (1094 - 1148), navodno je 1139. i 1140, dok je boravio u Rimu, doživeo viziju budućnosti stolice sv. Petra. Video je 112 budućih papa, od naslednika tadašnjeg pape Inoćentija II, bio je to Celestin II koji je postao papa 1143, pa sve do Petra iz Rima, poslednjeg pape u ovom nizu čiji će se pontifikat završiti oko 2020. godine. Svakog od ovih 112 budućih papa, Malahija je predstavio opisujući sa nekoliko zagonetnih reči ono što će za svakog od njih biti naročito karakteristično (poreklo, porodica, grb, veliko delo i slično). Rukopis je, navodno, predao tadašnjem papi Inoćentiju II koji je taj dokument tako dobro sakrio da je on ostao nepoznat narednih 450 godina, sve do 1590, kada je pronađen u nekoj od vatikanskih arhiva. Verodostojnost Malahijinog proročanstva osporio je u 17. veku o. Menestrije (Menestrier), čuveni jezuita, tvrdeći da je Malahijino proročanstvo najobičniji falsifikat iz 1590. godine, te da je autor ove podvale kardinal Simonseli (Simoncelli) koji je na taj način želeo da utiče na izbor novog pape. Bez obzira na to, Malahijina vizija postala je naročito popularna krajem 20. i početkom 21. veka. Po Malahijinoj projekciji, naime, papska istorija završiće se posle dvojice papa koji će na stolicu sv. Petra doći posle sadašnjeg pontifeksa Jovana Pavla II. Biće to njegov naslednik koga je sv. Malahija opisao kao Gloria Olivae, Slava masline i poslednji od papa, čiji opis Malahija nije ni ponudio, nego ga je u poslednjoj enigmatičnoj rečenici svog proročanstva nazvao Petar Rimski. Poslednja Malahijina rečenica glasi: "Tokom poslednjeg pritiska na Svetu Rimsku Crkvu, tamo će sedeti Petar Rimski, koji će hra