Vatikan je ovih dana u žiži interesovanja svetske javnosti i svetom ocu sigurno nije lako. Da li je i zbog toga nedavno najavljeno da će Vatikan uskoro otvoriti za Internet deo svoje arhive iz vremena Drugog svetskog rata, kako bi smirio kontroverze oko uloge tadašnjeg pape Pija XII u vezi s holokaustom? Time se, kažu u Vatikanu, želi „učiniti usluga istorijskoj istini”. Vatikanska biblioteka već je objavila i spise koji će biti postavljeni na Internetu.

Velečasni Piter Gampel, koji je bio zadužen za beatifikaciju pape Pija XII, još je pre desetak godina objavio kako postoje dokazi o naporima pape Pija XII da zaštiti Jevreje. No, kandidatura za sveca njegovog drugog prethodnika, pape Pija XI, nije ni uzeta u razmatranje. Priča o „dobrom” i „zlom” papi? Je li papa Pije XI, zapravo, bio i najbliži tome da dramatično promeni tok istorije 20. veka?

Ambrođo Damijano Akile Rati dobio je ime Pije XI 1922. godine, odnosno u isto vreme kada je Benito Musolini umarširao u Rim. U početku je papa Pije XI pokušavao da nađe zajednički jezik s Musolinijem, tako je 1929. potpisao konkordat s fašističkom Italijom, a 1939. papa je dozvolio svom državnom sekretaru da potpiše konkordat s Hitlerom. Nije protestovao kada su Nemci uveli prve antisemitske zakone 1933. godine i zloglasne Nirnberške zakone 1935.

Ipak, papa Pije XI je u svojoj enciklici iz 1937. godine, dokumentu u kojem se iznosi crkvena doktrina, napao one koje je oduševljavala rasna superiornost. Godinu dana kasnije, kada je kardinal Teodor Inicer pozdravio nacističku aneksiju Austrije, papa Pije XI ga je prinudio da na ponižavajući način javno povuče svoje reči. Tada je papa naložio američkom jezuitskom svešteniku koji je stigao u Vatikan, velečasnom Džonu Lafaržu, da napiše encikliku u kojoj će osuditi rasizam i antisemitizam. Naime, papa je pročitao knjigu oca Lafarža o rasnoj nepravdi nanetoj američkim crncima pa je Lafaržu rekao da napiše encikliku kao da je papa. Ovaj je s dvojicom kolega prionuo na posao i tako je nastao dokument pod naslovom „Jedinstvo ljudske rase”.

Otac Lafarž je 20. septembra 1938. uručio dokument nastojniku rimskih jezuita. U njemu je antisemitizam osuđen jezikom koji do tada nijedan papa nije upotrebio. Istog dana Pije XI se obratio grupi hrišćanskih hodočasnika rečima: „Avram je naš patrijarh i predak. Antisemitizam je nekompatibilan s tom uzvišenom idejom. To je pokret s kojim mi hrišćani ne možemo imati ništa. Duhovno, svi smo mi semiti”.

No, dokument oca Lafarža bio je suviše šokantan za neke konzervativne crkvene velikodostojnike u Rimu. Oni su sprečili da tada bolešljivi papa Pije XI uopšte i dobije taj papir. Video ga je kada je već bilo kasno jer papa je umro 10. februara 1939. godine sa enciklikom oca Lafarža na svom stolu. Nije stigao da je i potpiše. Na misteriozan način dokument je uskoro nestao.

Možda će sada biti objavljen jer Vatikanu treba hitan oporavak imidža. No, šta bi se dogodilo da je encikliku oca Lafarža i potpisao papa Pije XI? Da li bi to podelilo tadašnjih 45 miliona katolika u Nemačkoj i da li bi Hitler bio zaustavljen?

Teško, jer i Staljin je jednom upitao s koliko divizija komanduje sveti otac u Rimu? Naravno, nije sve u divizijama, ima nečega i u Internetu. Vatikan kao da je toga sada i svestan. I žuri.