Од нашег дописника
Сарајево,  фебруара – Аналитичари упозоравају да је Босна и Херцеговина земља са великим бројем неписмених грађана и да по броју неписмених убедљиво „води” на европској лествици. Налази се, кажу, у самом врху. Процењује се да у БиХ има између 400.000 до 700.000 неписмених, док синдикати образовања у овој земљи сматрају да се након рата (не)писменост, и то елементарна која подразумева познавање свих 30 слова азбуке и абецеде, знатно повећала, чак и удвостручила у односу на предратно стање.

„Тачно је да смо по броју неписмених у самом врху европске лествице, раме уз раме са Албанијом, и то је чињеница која довољно говори о односу званичне политике према образовању. Власти у БиХ нису учиниле скоро ништа на описмењавању становништва, иако је основно образовање законски обавезно”, каже председник Савеза синдиката основног образовања и одгоја БиХ Селведин Шаторовић и наглашава да се проблемом образовања више бави невладин сектор, а мање, боље рећи никако, званична политика „због чега би сви они који за то примају ’дебеле’ плате требало да се бар постиде”.

Званичних статистичких података о броју неписмених у БиХ нема, јер је последњи попис становништва урађен пре 19 година. Према овом попису око 10 одсто становништва било је неписмено, што је за „Политику” потврдио и Радослав Ћоровић, виши стручни сарадник за попис становништва у Агенцији за статистику БиХ.

Према његовим речима, 1991. године „од око 3.700.000 одраслих грађана БиХ, односно старијих од десет година, њих 9,9 одсто било је неписмено”.

Дакле, пре 19 година у БиХ је било неписмено око 370.000 њених грађана, тако да је она, према подацима Унеска, и у то време по броју писмених била испод својих најближих балканских комшија. У последњем статистичком извештају Унеска, који третира смањење броја неписмених до 2015. године, а у којем се БиХ не помиње, прецизиран је проценат од 0,2 одсто неписмених као прихватљив и дозвољен максимум.

Председник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске Стеван Милић, један од оних који тврди да се број неписмених у БиХ након рата повећао, сматра да је тренутно стање последица укупне ситуације и односа у земљи. Млади су, напомиње он, „разочарани, не виде перспективу и многи од њих размишљају у стилу шта ће ми школа кад не могу добити посао, или боље је да имаш добру везу за запошљавање, него факултет”. Милић сугерише да се питању образовања мора посветити много већа пажња, поготово високом, у чему су нас, како каже, „прешишали” најближи суседи, Србија и Хрватска.

Иначе, образовање у БиХ у надлежности је ентитета, односно у случају Федерације БиХ и кантона, тако да неке заједничке стратегије за борбу против неписмености засад нема. Република Српска, у односу на ФБиХ, направила је значајан искорак, усвојила је Закон о образовању одраслих и формирала Завод за образовање ове категорије становништва.

Медији спекулишу да је Тузлански кантон пример који потврђује тезу о повећању броја неписмених након рата. На подручју овог кантона, наводно, неписмено је 12 одсто становништва, односно више од 60.000 људи, што је, према медијским наводима, „један читав град”. Мерсија Јахић, помоћник тамошњег министра образовања, науке и културе, за наш лист каже да „не зна на основу којих параметара се дошло до овог броја”. Она сматра да су у питању само спекулације, али и признаје да министарство нема прецизне податке о броју неписмених који живе на подручју Тузланског кантона.

Душанка Станишић